BLOG

Nedelja, 31. januar 2021.

NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA


Trideset prvi januar se odavno uvažava kao nacionlni dan borbe protiv pušenja u
Srbiji i Republici Srpskoj, ali u nekim gradovima Bosne i Hercegovine, Slovenije i Hrvatske. Ove godine je posebno važno da pušači zauvek ostave duvan ili barem da smanje broj cigareta 
 jer je dokazano da virus korona dovodi do većeg ošećenja
disajnih organa pušača.

Mobirise

Kako je 31.januar izabran kao Dan borbe protiv pušenja?


Nakon dvogodišnje specijlizacije iz biohemijske farmakologije u Americi  nekoliko puta sam u vreme letnjeg raspusta vršio istraživnja u laboratoriji svog mentora. To je bilo najpre u Dalasu, Teksas. Kada sam se 1982. godine vraćao u Tuzlu, u avionu sam razmišljao šta bismo u zemlji mogli uraditi da se smanje ogromne štete koje izaziva pušenje duvna. Na to me je usmerila činjenica da su svi lekari i studenti na medicinskom fakultetu u Dalasu, koje sam poznavao, bili nepušači. Pored toga, niko u bolnici od pacijenata ili osoblja nije smeo pušiti i svi su se toga pridržavali. Kazne za pušenje su drastične; za prvi prekršaj, službenik se jedan dan udaljuje s posla (znači plata mu se umanji za jedan dan). Za ponovni prekršaj, kazna je udaljavanje s posla tri dana, a za treći prekršaj se gubi posao. To važi za sve, od čistača do direktora bolnice. Na Univerzitetu Čikago, to je jedan od šest medicinskih fakulteta u Čikagu, jedne godine upisalo se 100 studenata i svi su bili nepušači! Kod nas je procenat pušača lekara i studenata medicine osamdesetih godina iznosio oko 35%. Cena cigareta je kod nas u to vreme bila izuzetno niska u odnosu na cenu u Americi. Nesmetano reklamiranje cigareta još više je povećavalo broj mladih pušača. Tokom dugog avionskog léta preko Atlantika, 1982. godine, smislio sam važan prvi korak koji bi mogao povećati broj onih pušača koji nameravaju ostaviti duvan, a istovremeno uticati na decu i omladinu da ne počinju pušiti. Odlučio sam da se kod nas proglasi jedan dan kada bismo sve pušače pozvali da prekinu s pušenjem, a da se nedelju ili dve ranije javnost upoznaje s štetama do kojih dovodi pušenje, metodama ostavljnja duvna i prevenciji stvaranja pušačke navike. Pošto za izbor tog dana dolazi u obzir samo zima, kada i samim pušačima smetaju zadimljene prostorije, odlučio sam da to bude 31. januar. Na stručnom kongresu studenata medicine doneta je odluka da 31. januar  podrže svi studenti medicine u zemlji. Predlog je podneo predstavnik studenata s Medicinskog fakulteta u Tuzli, Nedret Mujkanović. Tako se u Jugoslaviji rodio Nacionalni dan borbe protiv pušenja nekoliko godina pre nego što je Svetska zdravstvena organizaija proglasila 15. maj za međunarodni dan borbe protiv pušenja.


O pušenju danas

U Americi je, 1964. godine, neosporno dokazano da je pušenje glavni krivc za  nastanak carcinoma pluća, mada su nemački lekari već pre Drugog svetskog rata tvrdili da postoji veza karcinoma pluća i pušenja cigareta. Zato je u Americi i Engleskoj krajem šezdesetih godina otpočela intenzivna kampanja u borbi protiv pušenja. Lekari su među prvima ostavljali duvan, a državne službe u SAD su, da bi zaštitile svoje građane, počele primenjivati sve efikasnije mere za smanjenje potrošnje cigareta: povećana je taksa za cigrete i zakoni koji regulišu pušenje na javnim mestima su rigorozno poštovani. Danas u Americi puši nešto manje od 21% stanovnika. Broj mladih koji puše duvan još je veći od ostale populacije. 

Interesantno je da se procent pušača jugoslovenskih useljenika nakon dužeg boravka u Americi naglo smanjuje i da vremenom postaje identičan s procentom Amerikananaca pušača. Najveći porast broja pušača desio se poslednjeg četvrt veka u Rusiji, Kini i zemljama u tranziciji. Interesantno je da se proizvodnja cigareta u istom periodu značajno povećala u zemljama u kojima je broj pušača najviše smanjivan (SAD i Velika Britanija). U većini bivših jugoslovenskih republika cigarete su još uvek cenma svima lako dostupne, a švercovanje cigaretama je svojevremeno olakšalo širenje broja pušača u nekim republikama. Zakon o zabrani pušenja u javnim i službenim zatvorenim prostorima (radi šteta od pasivnog pušenja) se u većini naših krajeva i nadalje ne poštuje, a o pasivnom pušenju se u domaćinstvima malo govori. Ulaskom Slovenije i Hrvatske u EZ je podstaklo tu kontrolu, a to se uočva i u smanjenoj prevalenciji pušenja u tim državama. Danas prodiru u sve veću upotrebu i elektronske cigarete, a štete koje one izazivaju se još uvek istražuju. Vredelo bi da lekari i drugo medicinsko osoblje ne puši, a pogotovo ne u medicinskim ustanovama i da svi budu nepušači. Tako bi njihov profesionalni uticaj postao daleko snažniji. Lekari bi morali pomagati svim pušačima da ostave cigarete, a naročito onima koji se spremaju za elektivnu hiruršku intervenciju, ženama u trudnoći, ostalim bolesnicima i zdravim osobama koji dolaze na sistematski pregled, vakcinisanje ili traže zdravstveni savet.


Akademik Rajko Igić

Photo credit unsplash.com

Pročitajte prethodni članak

Sviđa Vam se članak? Podelite ga na socijalnim mrežama!

© Copyright 2020 Eliksir plus d.o.o. - All Rights Reserved

Page was made with Mobirise site themes