Energija je sposobnost vršenja rada. U našem svakodnevnom okruženju doživljavamo kinetičku, potencijalnu i energiju zračenja. Kinetička enegija predstavlja energiju tela u pokretu te ona može biti toplotna, električna (energija pokretnih nosilaca naelektrisanja) i energija zvuka (energija mehaničkih talasa vazduha). Potencijalna energija je ona koju jedan objekat poseduje u odnosu na drugi, te ona može biti hemijska (energija uskladištena u hemijskim supstancama) i nuklearna (energija uskladištena u atomskim jezgrima). Treća energija koja je deo naše svakodnevnice je energija zračenja, odnosno energija elektromagnetnih talasa, uključujući i svetlost.

Bez energije ne bi postojao univerzum, ne bismo ugledali svetlost dana, i ne bi dolazilo do odvijanja životnih procesa. Izvore energije možemo podeliti na obnovljive i neobnovljive. Poslednjih godina posebna pažnja se posvećuje obnovljivim izvorima energije, kako bi se smanjio štetni uticaj fosilnih goriva i neobnovljivih izvora energije, koji imaju na sve sfere životne sredine.

Kada govorimo o obnovljivim izvorima energije, Tomas Edison je davne 1931.g. izjavio „Sunčeva svetlost je neverovatan izvor energije. Svoj novac uložiću u razvoj solarne energije. Nadam se da nećemo prvo čekati dok nam potpuno nestanu nafta i ugalj, pa da se tek onda setimo toga.’’ Čovečanstvo je do sad potrošilo više od polovine zaliha uglja i fosilnih goriva, i bliži se dan kada će iste nestati. Energija koja se oslobađa sagorevanjem iz fosilnih goriva oslobađa štetne i otrovne gasove u atmosferu, kao što su:ugljen-monoksida (CO), ugljen-dioksida (CO2), sumpor dioksida (SO2) i drugi, koji imaju izuzetno štetno dejstvo na životnu sredinu, stvarajući efekat staklene bašte ili kisele kiše u dodiru sa vodom u atmosferi. Zato je vrlo važno raditi na projektima pravilnog i ekološki prihvatljivog razvoja obnovljivih izvora energije, kako bi se iskoristio potencijal sunca, vode, vazduha i biomase. Više o obnovljivim izvorima energije možete pročitati u broju 49 časopisa Eko-Med plus.