free website design templates

BLOG

Ponedeljak, 01. jun 2020.

COVID-19 i Post-traumatski stresni poremećaj (PTSP)


Virusna infekcija COVID-19, pored povrede fizičkog stanja, povređuje i psihu pojedinca. COVID-19 je potencijalni izvor “traume”, poput doživljaja smrti voljene osobe ili straha od potencijalne zaraze i bolesti. Za neke ljude to može dovesti do pojave post-traumatskog stresnog poremećaja (PTSP), ali i pogoršanja postojećih simptoma PTSP-a. 

Mobirise

Post-traumatski stresni poremećaj (PTSP, eng: Post-Traumatic Stress Disorder) je poremećaj mentalnog zdravlja koji započinje nakon traumatičnog događaja. Taj događaj može uključivati stvarnu ili zamišljenu pretnju od povrede, bolesti ili smrti. Ljudi sa PTSP-om imaju povećan osećaj opasnosti i njihov prirodni odgovor u borbi je izmenjen, te se osećaju stresno ili uplašeno čak i kada su na sigurnom. Nekada se ovaj sindrom vezivao za ratne veterane te je često nazivan i „borbeni umor“, jer često nastaje kod ljudi nakon rata ili učestvovanja u oružanim sukobima. Javlja se kao kao odgovor na hemijske i neuronske promene u mozgu nakon izlaganja pretećim događajima.

Neki od faktora koji izazivaju ovaj poremećaj mogu biti prirodna katastrofa poput zemljotresa ili tornada, vojna borba, fizički ili seksualni napad ili zlostavljanje, i/ili nesreća. Medicinski slučajevi opasni po život mogu biti jednako traumatičan kao i prirodna katastrofa ili nasilje. Istraživanja pokazuju da 1 od 8 osoba koje imaju srčani udar razvijaju PTSP nakon toga. Međutim, ne morate imati ozbiljno stanje da biste razvili PTSP. Čak i manja bolest ili operacija mogu biti traumatični ako vas stvarno uznemire. Možda imate PTSP ako stalno razmišljate o zdravstvenom stanju i ponovo se osećate tako i osećate se kao da ste još uvek u opasnosti nakon što problem prođe. Ako ste uznemireni više od nedelju dana nakon toga, vaš lekar treba da vas pregleda na PTSP.

Studija iz 2020. godine je pokazala da pandemija COVID-19 može pogoršati postojeća stanja mentalnog zdravlja i izazvati nove simptome povezane sa stresom. Recimo iskustvo ljudi koji su bili zaraženi i preležali virus COVID-19, može prouzrokovati traume za njih, ali i traume za one koji su im bliski. Takođe, mere zabrane kretanja i samoizolacije/karantina, sam osećaj izolacije i poremećaj u svakodnevnom životu i rutini mogu izazvati traume koje mogu dovesti do pojave PTSP-a. Posebno su osetljivi ljudi koji dožive tugu zbog smrti voljene osobe, kao i medicinsko osoblje koje ima redovne kontakte sa ljudima koji imaju teške simptome COVID-19 ili umiru od toga.

PTSP se može dogoditi svakome u bilo kojoj životnoj dobi. Imati PTSP ne znači da ste oštećeni ili slabi, ali može da poremeti vaše normalne aktivnosti, te ga treba dijagnostikovati na vreme.

Simptomi PTSP-a se mogu klasifikovati u četiri grupe:

Upad - flešbekovi u kojima osećate kao da ponovo doživljavate događaj; živopisna, neprijatna sećanja na događaj; česte noćne more o tom događaju.

Izbegavanje - izbegavanje ljudi, mesta ili situacija koje vas podsećaju na traumatični događaj.

Uzbuđenje i reaktivnost - problem sa koncentracijom, stalni osećaj da ste na ivici razdražljivost napada gneva.

Znanje i raspoloženje- negativne misli o sebi, izobličena osećanja krivice, zabrinutosti ili poteškoće sa pamćenjem važnih delova događaja, smanjeno interesovanje za aktivnosti koje ste nekad voleli

Pored toga, osobe sa PTSP-om mogu imati depresiju i napade panike. Napadi panike mogu izazvati simptome poput: uznemirenosti, vrtoglavice, nesvest, lupajuće srce ,glavobolje

Neki od saveta za borbu protivi PTSP-a tokom pandemija su:

Budite na bezbednom - budite upućeni u savete medicinske struke, vodite računa o higijeni i izbegavajte previse kontakata, je osećanje bezbednosti smanjuje stres i ankcioznost.

Budite povezani – Razgovrajte sa porodicom i prijateljima. Informacione tehnologije su nam omogućile virtualna druženja – iskoristite ih.

Koristite umirujuće tehnike - raspitajte se o praktikovanju joge ili meditacije.

Radite na samokontroli – postanite svesni da je pandemija prisutna na globalnom nivou i da vi ne možete da utičete na nju. Fokusirajte se na stvari koje vam pomažu da smanjite nivo stresa.

Ostanite pozitivni - razmišljate o budućnosti i stvarima koje želite da postignete. Budite strpljivi i slavite svaki uspeh. Radite stvari koje vas čine srećnim.


Vaš Eko-Med Plus


Ph.Credit: Unsplash

Pročitajte sledeći članak

Sviđa Vam se članak? Podelite ga na socijalnim mrežama!

© Copyright 2020 Eliksir plus d.o.o. - All Rights Reserved