Page 18-19 - Eko Med Plus 31

Basic HTML Version

®
18
Ova organizacija registrovana je u Mini-
starstvu za ljudska i manjinska prava 2004.
godine. Nastala je po ugledu na centre koji
postoje u SAD preko 40 godina
(Pregnancy
Care Centers)
. Ovi centri nastali su odmah
nakon legalizacije abortusa izž elje da se
ženama ukaže i na druge alternative i pruži
podrška, da im se ponudi nada i obnova
ako su u prošlosti odabrale abortus.
Zbog osavremenjivanja tehnika ilegali-
zacije u velikom broju zemalja, abortus je
danas vrlo rasprostranjena i učestala
pojava. Prema podacima Svetske zdrav-
stvene organizacije, godišnje se u svetu
izvrši oko 45 miliona abortusa.
„Namerno prekidanje trudnoće izvršeno
i pod najpovoljnijim uslovima u bolnici i
od strane za to kvalifikovanih stručnjaka,
lekara ginekologa, predstavlja ozbiljnu
psihičku i fizičku traumu koja u svakom
slučaju ostavlja izvesne promene i posle-
dice na organizmu i psihi trudnice.“ (Gi-
nekologija i akušerstvo, 2003.god.)
Bez obzira na upozorenja lekara da
„prekid trudnoće izvršeni pod najpovolj-
nijim uslovima, uz odobrenje nadležne
komisije i od strane odličnih stručnjaka,
ostavlja na psihu i organizam žene teška
i trajna oštećenja“, procenjuje se da se u
Srbiji godišnje izvrši oko 150.000 abortu-
sa, naspram samo 65.000 rođenih beba.
Živimo u vremenu u kome su se životne
vrednosti promenile. Obezvređen je
značaj porodice, braka, dece–ugrožena je
vrednost svakog pojedinca. Tradicionalni
poredak nestaje pred našimo čima.
Uspešna karijera, materijalizam i lično
zadovoljstvo se nalaze na samom vrhu
životnih vrednosti. Mnoge žene suočene
sa neplaniranom trudnoćom okružene
ljudima koji tako razmišljaju i koji u skla-
dusa time žive, a i same vođene ovakvim
diktatom društva, bez prave podrške,
često se previše olako odlučuju na abortus.
Prema jednom istraživanju, devet od
deset žena koje su odabrale abortus
kasnije kažu da bi odabrale drugačije da
su im pozitivne alternative bile dostupne
(istraživanje je rađeno u SjedinjenimAme-
ričkim Državama). Te alternative su naša
odgovornost, i naša privilegija. Želimo biti
prisutni, i na raspolaganju, kada izazov
neplanirane trudnoće postane stvarnost.
Ako nismo tu, obmana popularne kuture
i medija – da je abortus jedini izlaz – po-
kazaće se kao previše uticajna za mnoge”.
Dodatno objašnjenje
Savetovalište našeg Udruženja je otvo-
reno četiri dana u nedelji. Žene mogu kod
nas da urade besplatan test za trudnoću i
da, ako je test pozitivan, razgovaraju o
mogućim opcijama prilikom donošenja
definitivne odluke o donošenju novog
života na svet. Naši lekari, ginekolozi su
divni, često nemaju dovoljno vremena da
se posvete svakoj pacijentkinji u smislu
samog razgovora o neplaniranoj trudnoći,
jer sledeća pacijentkinja već nestrpljivo
čeka. Kod nas žena ponekad ostane i po tri
sata i potroši nekoliko paklica papirnih
maramica u šoku od neplanirane trudnoće.
Osim toga, dolaze i žene koje su imale
abortus i koje žale zbog svoje odluke, i
kojima je potrebna pomoć u vidu razgo-
vora.
Još 2006. god. dobili smo Odobrenje od
Pokrajinskog sekretarijata za rad da u
školama organizujemo radionice o repro-
duktivnom zdravlju.
Mi se usavršavamo u našem radu i
radimo na kvalitetu i boljem pružanju
usluga. Često odlazimo na različite kon-
ferencije i seminare i u inostranstvo, uglav-
nom u Ameriku.
Za sada nemamo psihologa u našem
timu, ali ga angažujemo po potrebi. Nas
nekoliko se okupilo i registrovalo ovo
Udruženje jer nas boli broja bortusa u
Srbiji i jer želimo da pomognemo ženama.
(“Ljubi bližnjeg svoga”) Za nas je i nero-
đeno dete naš bližnj i, kao i neželjeno i
neplanirano trudna žena, uplašena i ne-
sigurna u ono što je u budućnosti čeka.
Vesna Radeka
Predsednica Udruženja “Izaberi život”
UDRUŽENJE GRAĐANA "IZABERI ŽIVOT"
Pružena ruka spasava budućnost
Tim za pomoć
ženama u nevolji
Odsek za HIV/AIDS Klinike za infektiv-
ne bolesti Kliničkog centra Vojvodine
otvoren je pre više od osam godina. Na
Odseku rade tri infektologa koji su jedini
ovlašćeni za lečenje i praćenje osoba koje
žive sa HIV-om, a imaju mesto stanovanja
na teritoriji Vojvodine. Od početka ove
godine do 15.11.2016. na Odsek se javilo
29 novootkrivenih pacijenata, od kojih je
jedna trećina pacijenata bila u fazi AIDS-a,
što je sličan procenat kao i prethodnih
godina. Ukupno se na Odseku redovno
kontroliše i leči 279 osoba sa ovom infek-
cijom, od kojih je velika većina (preko 90
odsto) stabilna na terapiji, što znači da
nema virus u krvi, odnosno više nije
zarazna. Lekovi za ovu infekciju se izdaju
na recept svimpacijentima od strane ovih
lekara i svi su besplatni. Radi se o savre-
menim lekovima uz pomoć kojih je,
ukoliko se pacijenti pridržavaju terapije,
moguć dug, praktično normalan životni
vek.
Klinički centar Vojvodine
Svetski AIDS dan okuplja ljude širom
sveta sa ciljem podizanja pažnje u vezi
HIV pandemije i demonstrira međuna-
rodnu solidarnost. Ovogodišnja kampanja
u našoj zemlji, pod sloganom „Testiranje
je u modi. Testiraj se na HIV“, povodom
obeležavanja 1. decembra je počela krajem
oktobra, a trajaće do sredine decembra, i
realizovaće se u 27 gradova na teritoriji
Republike Srbije.
Prema podacima Instituta za javno
zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”
u periodu januar–novembar 2016. godine
novodijagnostikovane su 124 osobe infi-
cirane HIV-om, što je nešto manje nego
u istom periodu prošle godine.
U tom periodu kod 43 osobe je dija-
gnostikovan AIDS (sida), dok je sedam
osoba umrlo od AIDS-a.
Od 124 novootkrivene osobe inficirane
HIV-om, 56 osoba (45%) je iz Beograda,
29 (23%) iz Vojvodine, a trećina je iz ostalih
okruga centralne Srbije (39 osoba). Regi-
strovano je 11 puta više muškaraca nego
žena. Većina novootkrivenih HIV pozitiv-
nih osoba je uzrasta 20–49 godina (102
osobe, odnosno 82%), pri čemu je svaka
treća osoba uzrasta 20–29 godina (39
osoba, odnosno 31%). U odnosu na način
transmisije, kod 103 osobe HIV je prenet
seksualnimodnosombez kondoma (83%),
od kojih je 84 muškarca koji su prijavili
rizične seksualne odnose sa drugim muš-
karcima (68% svih novootkrivenih HIV+
osoba ove godine). U istom periodu no-
voregistrovana je samo jedna osoba infi-
cirana HIV-om koja je injektirajući korisnik
droge, dva deteta uzrasta ispod tri godine
kojima je HIV prenela majka koja nije znala
da je inficirana i koja je obolela i umrla od
AIDS-a ove godine, dok za sedminu no-
voregistrovanih slučajeva (18 osoba) nije
prijavljen način prenosa HIV-a.
Od 43 novoregi-
strovane osobe
obolele od AIDS-a, 39
osoba je muškog pola,
dok su četiri osobe
ženskog pola (odnos
polova 10 : 1). U Beogradu je
registrovano 17 slučajeva oboleva-
nja od AIDS-a (40%), a na teritoriji Voj-
vodine 10 slučajeva. Najviše obolelih od
AIDS-a registrovano je u uzrasnoj grupi
30–59 godina (35 osoba, tj. 81%), ali je
obolevanje registrovano i kod šest osoba
uzrasta 20–29 godina (14%). Po načinu
transmisije 33 osobe novoobolele od
AIDS-a (77%) su registrovane među
osobama koje su inficirane HIV-om sek-
sualnim putem, nije bilo obolelih među
injektirajućim korisnicima droge, a kod
10 osoba način transmisije HIV-a nije pri-
javljen.
Od ukupno registrovanih sedam osoba
umrlih od AIDS-a ove godine, četiri osobe
(57%) su iz Beograda, jedna je sa teritori-
je Vojvodine, a dve osobe su sa teritorije
Nišavskog i Topličkog okruga. Među
osobama umrlim od AIDS-a bilo je pet
muškaraca. Najveći broj osoba umrlih od
AIDS-a bio je uzrasta 30 do 59 godina
(šest osoba), dok je jedna umrla osoba
bila uzrasta 20–29 godina. U odnosu na
transmisivnu kategoriju najveći broj
umrlih od AIDS-a registrovan je među
osobama koje su HIV stekle nezaštićenim
seksualnim kontaktom (četiri osobe –
57%), jedan injektirajući korisnik narkoti-
ka, dok za dve umrle osobe nije prijavljen
način prenošenja HIV-a.
Procenjuje se da tek 60 odsto od 37
miliona osoba inficiranih HIV-omu svetu
zna svoj status, odnosno ima dijagnosti-
kovanu HIV infekciju. U regionu Evrope
je od početka epidemije (od 1985. god.)
do kraja 2015. ukupno prijavljeno preko
dva miliona osoba inficiranih HIV-om,
pri čemu je samo u 2015. god. registro-
vano preko 153.000 osoba inficiranih
HIV-om, što je sedam odsto više nego u
2014. i najveći je broj prijavljenih sluča-
jeva na godišnjem nivou od početka
epidemije.
Prema zvanično dostupnim podacima,
u Srbiji trenutno živi 2239 osoba inficira-
nih HIV-om. Procene za našu zemlju
ukazuju da 33 odsto osoba ne zna da je
inficirano HIV-om (preko 1000 osoba).
Znajući da HIV infekcija može dugi niz
godina proticati bez ikakvih znakova i
simptoma, jedini način da se otkrije HIV
infekcija je da se osoba koja je imala neki
rizik testira na HIV. Danas je HIV infekcija
hronično stanje sa kojim se može kvali-
tetno i dugo živeti, ali samo ukoliko se
pravovremenim i adekvatnim lečenjem
kontroliše umnožavanje HIV-a.
Da epidemija uzrokovana HIV-om ne
bi bila više javnozdravstveni problem u
bilo kojoj zemlji u svetu, potrebno je
uložiti dodatne napore da do 2020. godine
budu dostignuti ciljevi da 90 odsto pro-
cenjenog broja osoba koje žive sa HIV-om
bude dijagnostikovano, da među dijagno-
stikovanim osobama 90 odsto bude na
lečenju antiretrovirusnim lekovima i da
90 odsto osoba na lečenju ne može da
prenese na druge infekciju putem krvi.
Kalendar zdravlja
1. decembar – Svetski dan borbe protiv side
Svetski AIDS dan
®
19