Page 20-21 - Eko Med Plus 31

Basic HTML Version

®
20
®
21
S
vaka godina koja mine, po pravilu,
od nas traži osvrt šta smo učinili
u ističućoj godini, šta smo uložili
sa svoje strane i šta smo dobili od znanih
ili neznanih subjekata. Ovakav „inventar“
je u savremenom neoliberalnom svetu
neophodan kako bismo uočene propuste
ispravili u dolazećoj godini, odnosno kako
ih ne bi ponovili. Jer, vreme u kome živimo,
ne samo mi u Srbiji, već diljem planete,
prolazi kroz globalnu duhovnu, moralnu
i ekonomsku krizu. Kreatori „spasenja“ iz
svih kriza teško mogu brzo naći rešenja.
Sve se pomera i odlaže za „neka bolja
vremena“, za koja niko ne zna kada će doći.
Za sada rešenje je u „podizanju lestvice“
za građane putem zakonskih i fiskalnih
obaveza i smanjenju svakog vida potrošnje.
Skoro svaka država radi na neki „svoj
način“, već prema zatečenom stanju svoje
ekonomije i državnim finansijama. Gde
su tu građani i šta mogu pojedinačno
učiniti da „postavljene lestvice“ lakše pre-
skoče?
U potrazi za najboljom preporukom
moramo ponoviti najbolnija dešavanja u
svetu u minuloj (2016) godini, koja su
direktno ili indirektno pogađala ogromne
mase građana, negde manje, negde više,
širom naše planete. Pre svega, surovi rat
na Bliskom istoku, Iraku i Siriji, pored
strašnih pogibija i razaranja, raskućio je
ogroman broj građana i uputio ih u tešku
i neizvesnu migraciju, preko mnogo mora
i gora, radi spasenja. Čitave porodice sa
malom decom i trudnim ženama krenule
su u veliku seobu. Njihove muke su svima
vidljive i zadivljujuća je njihova izdržljivost
da sve te migracione muke podnesu.
Takođe, zadivljujuća je njihova istrajnost,
upornost, da stignu do „zemlje spasenja“,
pre svega do one koja ima dobar socijalni
program (Nemačka, Švedska, Norveška).
Mi, na njihovoj „ruti spasenja“, prinuđeni
smo da ih humanitarno zbrinjavamo
(prihvatni centri, prevoz, hrana, higijenske
i zdravstvene usluge). Nemo to pratimo,
bez neke reakcije jer su nam migracione
(izbegličke) muke dobro poznate. Toliki
broj ljudi traži veliko angažovanje svih
struktura kako bi se predupredile moguće
epidemije ili neke druge humanitarne
neprijatnosti. Na sreću, to se nije desilo,
baš zahvaljujući zdušnom pristupu svih
aktera. No, sve medijske slike, svi statistič-
ki zaključci ne najavljuju kraj muka ne-
dužnimmigrantima i njihovim privreme-
nim ili trajnim domaćinima. Trenutne
institucionalne donacije za „olakšanje“ ove
krize samo su kap vode u
okeanu problema. Bene-
volentnost pojedina-
ca i dobra
organizacija „zbrinjavanja“ u pojedinim
državama je „svetlo“ u sumračnom svetu.
To su sve „ulozi“, bez vidljivih dobitnika, u
testu „izdržljivosti“.
Drugi ovogodišnji globalni događaj su
Olimpijske i paraolimpijske igre u Brazilu,
gde su desetine hiljada učesnika ipratila-
ca pokazali svoje viteštvo i rezultate.
Ogromni su njihovi ulozi da bi stigli do
željenih rezultata i medalja. Njihovi do-
maćini, Brazilci, uložili su velika sredstva
i napore kako bi zadovoljili njihove
potrebe. Ugostiti toliki broj ljudi sa svih
kontinenata, obezbediti ih i zdravstveno,
i stambeno, i bezbednosno, predstavlja
pravi podvig domaćina, na sreću svih
dobrih ljudi. Velika je sreća što je najavlji-
vana bolest, koju prenose komarci, bila
samo deo uloga SZO i svih nacionalnih
organizacija širom sveta. To je svakako
potvrda da dobro planiranje i prevencija
problema može dati sjajne rezultate kada
su ovakvi problemi bili u najavi.
Zdravstvena služba, kao jedan od važnih
stubova svake države, pa i naše, nosi se sa
umnoženom problematikom na zadovo-
ljavajući način. Epidemije zaraznih bolesti
u Srbiji svedene su samo na retke, što je
dobar pokazatelj rada ove službe. „Epide-
mije nezaraznih bolesti“ su u porastu, ali
pod kontrolom. Tu se, pre svega, misli na
„epidemije“ malignih, kardiovaskularnih
bolesti, dijabetesa i svih njegovih kompli-
kacija koje su na statističkom vrhu. Rano
otkrivanje ovih bolesti u tesnoj je vezi sa
navikama stanovništva, zdravstvenoj
prosvećenosti, posedovanjem odgo-
varajuće opreme i kadrova, rav-
nomerno i zadovoljavajuće ras-
poređenih u zemlji Srbiji, radi
otkrivanja opasnih bolesti.
Zdravstveno prosvećivanje je
proces koji mora osmišljeno i
kontinuirano trajati na nivou
cele države među predškol-
skom, školskom i svim
drugim nivoima populacije.
Masovni mediji, poput tele-
vizije, interneta, štampe,
dnevne i periodične, stručnih
publikacija, kao i zdravstvene
tribine u direktnoj su funkciji
zdravstvenog prosvećivanja uz
pomoć svih postojećih medicin-
skih specijalnosti. Prosvećivanje je
svakodnevno i na svim mestima
koja se mogu sa smislom koristiti. Stanov-
ništvo mora biti upoznato sa naporima
zdravstvenih poslenika, mora dobrovolj-
no sebe prosvećivati i poštovati sve napore
društva u ostvarenju dobrih rezultata na
lokalnom i nacionalnom nivou. Nema
prosvećenosti bez prosvećivača i onih koji
treba da se prosvećuju. Svi zajedno su u
istoj funkciji – boljeg zdravlja stanovništva.
Opravdana je namera da zdravstvene
ustanove u Srbiji ne budu „milosrdni azili“,
već u pravom smislu reči kuće zdravlja,
odnosno „korekcioni zdravstveni centri“.
Ova namera se može ostvariti i stalno
kvalitativno podizati zajedničkim napo-
rima svih. Nije utopija, već potreban i
moguć cilj.
Zdravstvena služba u Srbiji čini sve
da, u minulim vremenima napravljene
zaostatke, nadoknadi što brže može,
samo treba struku više uvažavati i vred-
novati.
Jedan od ubedljivih dokaza je nabavka
i stavljanje u funkciju GAMA NOŽA na
Neurohirurškoj klinici u Beogradu, čime
je izbegnuto upućivanje i maltretiranje
pacijenata na inostrane klinike. Materijal-
na sredstva u tu namenu svakako su zna-
čajna. Nešto slično je i kada je u pitanju
zračna terapija onkoloških pacijenata.
Ispravni akceleratori mogu da reše liste
čekanja i pruže nadumnogimpacijentima
koji su na čekanju. Mnogo je primera gde
postoji disharmonija između postojećih
kadrova, opreme i narastajuće potrebe
pacijenata. Da bi disharmonije bilo što
manje, moraju se zakonski harmonizova-
ti javna (državna) zdravstvena služba i
privatna lekarska praksa. To se u pamet-
nom svetu dopunjava, zašto ne bi i kod
nas. Potrebna je deblokada ideoloških
predrasuda i logična primena svetskih
dostignuća.
Ulozi u zdravstvu su: etika, kadrovi,
oprema, objekti, doktrina i svakodnevni
protokol dobre prakse. A dobici? Dobici
su zdravo stanovništvo, statistički prove-
rivo, zadovoljni građani i, što je moguće
manji, budžetski izdaci. I to, što je nedo-
pustivo, da budžetske uštede za zdravstvo
snose zaposleni u zdravstvu! Sa ovakvom
filozofijom trenutne „bolesti“ u zdravstvu
nikada izlečiti nećemo!
U Novoj godini mislimo bolje i praved-
nije, jer i Biblija kaže da „ne možeš dobiti
dok ne daš“.
Okom lekara
Piše: prim. dr
Predrag Tojić
Ulozi i dobici