Page 36-37 - Eko Med Plus 31

Basic HTML Version

®
36
®
37
M
edicinska definicija
ističe da je gojaznost
bolest koja se karakte-
riše uvećanjem masne mase tela u meri
koja dovodi do narušavanja zdravlja i
nastanka brojnih komplikacija. Za razliku
od većine drugih bolesti, primena dijetske
ishrane i povećane fizičke aktivnosti, uz
promenu stila života, ima najveći značaj,
a tek potom sledi primena medikamena-
ta, ili pak hirurških procedura.
Brojnim epidemiološkim i kliničkim
studijama pokazano je da gojaznost
dovodi do pojave brojnih komplikacija
poput poremećaja metabolizma masti,
ugljenih hidrata pojave tipa 2 šećerne
bolesti, kardiovaskularnih bolesti, nekih
oblika maligniteta i brojnih drugih. S druge
strane, jasno su potvrđeni povoljni efekti
redukcije prekomerne telesne mase na
mortalitetne i morbiditetne karakteristi-
ke gojaznih osoba. Gubitak telesne mase
već za 5–15 odsto značajno redukuje rizik
pojave tipa 2 šećerne bolesti, arterijske
hipertenzije, poremećaje nivoa masnoća
u krvi, poboljšava glikoregulacije šećerne
bolesti, smanjuje rizik nastanka kardio-
vaskularnih bolesti, osteoartritisa,
Sleep
apneu
, poboljšava reproduktivnu funkciju
i brojne druge.
Kako u svakodnevnom životu definisa-
ti gojaznost? Indeks telesne mase je po-
kazatelj stepena uhranjenosti.
Indeks telesne mase je broj koji
se dobije kada se telesna masa
podeli sa telesnom visinom
(izraženom u metrima) na
kvadrat. Normalne vrednosti
indeksa telesne mase su
18,5–24,9 kg/m
2
. Ukoliko je
indeks telesne mase od 25 do30,
smatra se da pacijent ima preko-
mernu telesnu težinu, a ako je 30 i više,
onda je u pitanju gojaznost. Međutim,
pored poznavanja stepena gojaznosti,
važno je znati kako je ono raspoređeno.
Abdominalna gojaznost je izražena goja-
znost u predelu trbuha i oko unutrašnjih
organa, a koja nije proporcionalna sveu-
kupnoj gojaznosti i ona je nezavisan pre-
diktor za rizik po zdravlje pacijenta. Osobe
sa obimom struka koji je veći od 88 cm
kod žena, odnosno 102 cm kod muška-
raca, imaju povišeni rizik razvoja tipa 2
šećerne bolesti i kardiovaskularnih kom-
plikacija.
Gojaznost u brojevima
Epidemiološke studije jasno su poka-
zale da su gojaznost i prekomerna telesna
masa zastupljeni u preko polovine stano-
viništva Srbije. Imajući u vidu ove podatke,
jasno je da gojaznost i njene komplikaci-
je imaju vodeće mesto kao zdravstveni
problem u
našoj zemlji.
Proračuni su da je u Evropi gojaznost
zastupljena u 23 odsto žena i 20 odsto
muškaraca. Ako tendencija porasta go-
jaznih osoba nastavi ovim tempom, 2030.
godine, proračuni su, čak 50 odsto sta-
novništva Evrope biće gojazno. Gojaznost
i prekomerna telesna masa odgovorni su
za nastanak tipa 2 šećerne bolesti u čak
80 odsto osoba. U jednoj studiji,
The
European male ageing Study – EMAS
,
pokazano je da se u Evropi povećao broj
gojaznih osoba, ali je istovremeno zabe-
ležen i porast obima struka. Dakle, ne
samo da smo „teži“, već i širi. Naime, po-
većanje obima struka govori u prilog
povećanja masnog tkiva u predelu trbuha,
što nosi veći rizik za pojavu komplikaci-
ja.
Poput odraslih osoba, povećava se i
broj gojazne i pregojazne dece. Jedno od
entiae
Prof. dr Edita Stokić se upravo vratila sa internacionalnog
kongresa o gojaznosti, koji se održavao u Dalasu, SAD.
Kao član organizacionog odbora ovog skupa, imala je čast
da iznese rezultate projekta sprovedenog u Novom Sadu,
pod naslovom „Gojaznost i dijabetes putuju zajedno.
Borimo se protiv njih“, koji je započet 2015. godine,
a nastavio se i tokom 2016. godine.
Gojaznost je bolest
koja se leči
Epidemiološke studije
jasno su pokazale da su
gojaznost i prekomerna
telesna masa zastupljeni
u preko polovine stanov-
ništva Srbije. Imajući u
vidu ove podatke, jasno
je da gojaznost i njene
komplikacije imaju
vodeće mesto kao
zdravstveni problem
u našoj zemlji
ekstremno gojazno.
Gojaznost pre nastanka
trudnoće, kao i porast telesne mase
tokom same trudnoće, bitni su
faktori koji utiču na zdravlje i telesnu
masu novorođenčeta. Gojaznost
tokom trudnoće nosi veliki rizik
nastanka komplikacija kako kod
trudnica, tako i kod novorođenčeta.
Jedna od novijih studija pokazala je
da izloženost poremećajima koji
se javljaju tokom trudnoće
gojazne žene, veliki porast
telesne mase i metabolički
poremećaji tokom same
trudnoće, kao i „nezdrava“
ishrana tokom ovog perioda
utiču čak i na pojavu pore-
mećaja mentalnog zdravlja
novorođenčeta.
Šta dovodi do
pojave gojaznosti?
Dobro je poznato da se u osnovi
gojaznosti nalazi pozitivan energetski
bilans koji je rezultat povećanog ener-
getskog unosa i/ili smanjene fizičke
aktivnosti, što rezultuje nagomilava-
njem viška energije u vidu masnih
naslaga. Podaci studija sprovedenih
tokom poslednjih nekoliko godina
pokazali su da savremeni uslovi života
uslovljavaju da je svakodnevni
energetski unos daleko iznad
stvarno potrebnog. S
druge strane, smanjena
fizička aktivnost je drugi
činilac koji je od značaja
za nastajanje gojaznosti.
Faktorikoji doprinose
smanjenju fizičke aktiv-
nosti podrazumevaju sve
veću primenu savremene
tehnologije, kao što je ko-
rišćenje kompjutera, mo-
bilnih telefona, motornih
vozila, liftova, pokretnih
stepenica, potom smanje-
nje fizičke aktivnosti
u školama i na
poslu. Sve se
više vremena
troje jedanaestogodišnjaka u Evropi je
gojazno. Apsurd našeg vremena je to da
naša deca imaju manji kvalitet zdravlja
nego njihovi roditelji, a ukoliko gojaznost
nastavi ovim tempom i dovede do razvoja
komplikacija, naša deca će, nažalost živeti
kraće nego njihovi roditelji. Drugi apsurd
je da se gojazne devojčice leče čak istim
lekom kao i njihove bake –metforminom,
a verovali ili ne, dečaci desetogodišnjaci
koji imaju prekomernu telesnu masu
imaju hipertenziju kao njihove deke.
Zbog svih ovih podataka, Klinika za
endokrinoloiju, dijabetes i bolesti meta-
bolizma Kliničkog centra Vojvodine, uz
podršku Grada Novog Sada, sprovela je
aktivnosti po osnovnim i srednjim
školama u Novom Sadu, sa namerom i
željom da se deca informišu o gojaznosti,
merama lečenja i prevencije, uz potenci-
ranje pravilne ishrane i značaja sprovođe-
nja većeg nivoa fizičke aktivnosti. Štampan
je i priručnik u okviru projekta u oblasti
javnog zdravlja kojim se doprinosi pro-
mociji zdravlja i prevenciji bolesti Grada
Novog Sada i Kliničkog centra Vojvodine.
Pored porasta gojaznosti među odra-
slim osobama i decom, zabrinjava i
podatak porasta broja gojaznih žena u
reproduktivnom periodu. Više od polo-
vine žena koje će postati majke su gojazne,
a čak osam odsto žena ovog perioda je
Piše:
prof. dr sc.med. Edita Stokić,
Pomoćnik direktora za zdravstvo Kliničkog centra Vojvodine