Page 38-39 - Eko Med Plus 31

Basic HTML Version

®
38
®
39
provodi pred TV ekranima i monitorima
kompjutera i mobilnih telefona. Prosečan
Evropljanin provede preko pet sati sedeći
tokom radnog vremena u odnosu na
1960. godinu, a sve zbog smanjenog nivoa
fizičke aktivnosti, a za 15 odsto je smanjen
utrošak kalorija. Čak 60 odsto Evropljana
koristi motorna vozila u svakodnevnom
životu, zanemarujući fizičku aktivnost, a
njih 42 odsto uopšte ne upražnjava
fizičku aktivnost. U odnosu na 1960.
godinu, veličina porcija hrane koja se
konzumira se povećala za čak 20–100
odsto, a ukupni energetski unos u odnosu
na pre 40 godina je porastao za 500 kCal
na dan. U jednoj studiji pokazano je da
vreme provedeno ispred TV ekrana u
trajanju od dva časa dnevno povećava
rizik od razvoja gojaznosti za 23 odsto, a
rizik od nastanka šećerne bolesti čak za
14 odsto, kao i da je sedenje na poslu
povećalo rizik od razvoja gojaznosti za
pet odsto, a od tipa 2 šećerne bolesti za
sedam odsto. Suprotno tome, stajanje ili
šetnja tokom obavljanja svakodnevnog
posla smanjile su rizik od nastanka gojaz-
nosti za devet odsto, a od dijabetesa za
12 odsto.
Istovremeno, ne može se zanemariti i
značaj naslednih faktora. Smatra se da će
gojazni roditelji imati i decu sa poveća-
nom telesnom masom: u braku jedne
gojazne i normalno uhranjene osobe čak
50 odsto dece će biti gojazno, dok je, ako
su oba roditelja gojazna, rizik za nastanak
gojaznosti kod dece čak 80 odsto. S druge
strane, ako se posmatraju gojazna deca,
kod 60 odsto gojazne dece gojazna je
majka, a u svega 40 odsto otac, što ukazuje
na veći značaj gojaznosti kod majke. Sem
gena, porodica nam „daje” i druge „stvari”:
loše navike u ishrani od najranijeg detinj-
stva, kao i stil života koji karakteriše
smanjen nivo fizičke aktivnosti.
Kako lečiti gojaznost?
Cilj lečenja gojaznosti jeste sprečavanje
daljeg porasta telesne mase, uspešno
smanjenje telesne mase i, naravno, odr-
žavanje postignute telesne težine u dužem
vremenskom periodu.
Za svakog pacijenta individualno se
planira dijeta koja uključuje smanjenje
unosa masti i ukupne količine kalorija.
Neophodna je svakodnevna fizička aktiv-
nost (npr. hodanje, plivanje, vožnja bici-
klom..) od 30 minuta, uz promenu život-
nih navika, ali i sagledavanje problema
zbog kojeg postoje barijere za uspešno
lečenje.
Terapijski postupci podrazumevaju
primenu odgovarajuće dijetske ishrane
koju treba kombinovati sa fizičkom aktiv-
nošću, uz insistiranje na promeni dosa-
dašnjih navika i, uopšte, stila života. Uz
jasno precizirane indikacije za njihovo
uvođenje, moguće je lečenje sprovoditi
primenom nekih od medikamenata. Kod
oblika ekstremne gojaznosti moguće je
sprovesti i hirurško lečenje.
Lepša strana medalje:
Poštovanje
principa pravilne ishrane i fizička aktivnost
predstavljaju efikasne vidove sprečavanja
nastanka gojaznosti i tipa 2 šećerne bolesti.
Prevencija gojaznosti je vrlo značajan
korak, a sam početak sprečavanja nastan-
ka i razvoja gojaznosti počinje odmah po
rođenju deteta. Najbolje rezultate pružiće
intenzivan zdravstveno-vaspitni rad sa
roditeljima, nastavnicima i svima koji
brinu o zdravlju dece. Priručnik koji je
izrađen je značajan doprinos ovoj aktiv-
nosti.
Ovaj priručnik predstavlja simbiozu
želje i potrebe za podizanjem svesti ado-
lescentske populacije o značaju gojazno-
sti i komplikacija koje ona nosi sa sobom.
Namenjen je psiholozima i pedagozima
osnovnih i srednjih škola koji kroz svoj
svakodnevni rad sa decom i adolescen-
tima mogu značajno da doprinesu u
borbi protiv dečje gojaznosti i njenih
posledica, uključujući i tip 2 šećerne
bolesti kao vodeću među njima. Iako
navedene, zastrašujući podaci ove brojke
nisu „zapisane u kamenu“ i treba aktivno
raditi na njihovom smanjenju. Ne može
se očekivati od lekara da reše problem
sami, potreban je multidisciplinarni
pristup uz angažovanje dece i njihovih
porodica.
entiae
KARDIOLOGIJA/KARDIOHIRURGIJA
As. dr Saša Borović,
kardiohirurg, mr sc.
Prim. dr Olivera
Đokić,
kardiolog, dr sc.
Dr Petar Dabić,
kardiolog, mr sc.
Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje
Finansijska opravdanost upotrebe
intrakorporalnih pumpi koje pomažu
levoj komori srca u radu
Slika 1. Intrakorporalna pumpa koja pomaže
levoj komori srca u radu
Pacijenti koji boluju od teškog oblika srčane slabosti prežive
narednih godinu dana u samo 10 do 25 odsto slučajeva.
1
Rehospitalizacija je česta kod bolesnika sa srčanom slabošću
– u 25 odsto nakon 30 dana od otpusta i u 50 odsto nakon 60
dana od otpusta.
2,3
Kod bolesnika koji su u stadijumu D (najteža
forma bolesti), rehospitalizacija tokom narednih godinu dana
je prosečno u 67,1 odsto slučajeva. Ukoliko su pacijenti bili
hospitalizovani tri ili više puta tokom prethodnih šest meseci,
rehospitalizacije u narednih godinu dana je čak u 78,9 odsto
slučajeva.
4
Ugradnja intrakorporalne, dugotrajne, pumpe koja pomaže
levoj komori srca u radu (slika 1), preporučuje se kod selek-
tovanih pacijenata koji se nalaze u završnoj fazi oboljenja –
srčanoj slabosti, a
istovremeno su kandidati za transplantaciju
srca
. Kod ovih pacijenata terapija lekovima, hirurškim proce-
durama i ugradnim uređajima (implantabilni defibrilatori i
pejsmejkeri za resinhronizacionu terapiju), nema više pozitiv-
nog efekta. Korišćenjem prognostičkih modela, izračunava se
da ovi pacijenti imaju visok rizik za smrtni ishod pre nego što
dočekaju transplantaciju srca. Svrha ugradnje pumpi je da se
poboljša funkcionalni status pacijenta, da se smanji rizik od
hospitalizacije zbog srčane slabosti i da se smanji rizik od
iznenadne smrti dok pacijenti čekaju transplantaciju srca. U
ovoj grupi pacijenata
pumpa predstavlja most do transplan-
tacije srca
.
5, 6
Ugradnja intrakorporalne, dugotrajne pumpe koja pomaže
levoj komori srca u radu korisna je kod selektovanih pacijenata
koji se nalaze u završnoj fazi oboljenja – srčanoj slabosti, a
koji
nisu kandidati za transplantaciju srca
. Kod ovih pacijenata su
iscrpljeni drugi modaliteti lečenja (medikamentni, hirurški i
ugradnja uređaja). Korišćenjemprognostičkihmodela, oni imaju
visok rizik za smrtni ishod u narednih godinu dana, a nemaju
disfunkciju drugih organa koja je nespojiva sa životom. Svrha
ugradnje pumpi je produženje životnog veka više od jedne
godine, ublažavanje tegoba i smanjenje broja ponovljenih hos-
pitalizacija zbog srčane slabosti. U ovoj grupi pacijenata
pumpa
je definitivni oblik lečenja
.
5, 6