Page 50-51 - Eko Med Plus 31

Basic HTML Version

®
50
®
51
Prof. dr Lazar Lepšanović, redovni profesor interne medicine na
Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i redovni član Akademije
medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, preminuo je l6.
oktobra 2016. godine u Novom Sadu.
Rođen je u učiteljskoj porodici u Dobanovcima, školovao se u
Zemunu i Beogradu, a profesionalnu karijeru je započeo u Domu
zdravlja u Inđiji. Na Kliniku za interne bolesti dolazi l962.godine,
gde je niz godina pred penzionisanje obavljao funkciju upravnika
Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma. Dok-
torirao je l977. godine s tezom “Funkciono stanjekore nadbubrež-
nih žlezda odraslih osoba obolelih od šećerne bolesti”. Usavršavao
se u više stranih zemalja, najviše u Francuskoj na Univerzitetu Klod
Bernar u Lionu. U toku svoje profesionalne delatnosti na Klinici za
endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma neprestano je
radio na usavršavanju dijagnostičkih i terapijskih procedura ko-
risteći se znanjem stečenim u toku brojnih studijskih putovanja i
boravcima na poznatim ustanovama u inostranstvu. U saradnji
sa prof. dr Teodorom Kovačem osnovao je Antidijabetesnu službu
pri Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, koja
je pružala kompletnu zaštitu obolelim od šećerne bolesti.
Uporedo sa radom na Klinici, bavio se i nastavnim radom na
Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Započeo je kao asistent
na predmetu interna medicina, a potom su sledila ostala zvanja
– sve do zvanja redovnog profesora. Predavao je po pozivu na svim
Medicinskim fakultetima tadašnje Jugoslavije, ali i u inostranstvu.
Pored zdravstvene i prosvetne delatnosti, prof. Lepšanović nalazi
vremena i za naučni rad. Njegov naučni rad obuhvata sve oblasti
kliničke endokrinologije i dijabetologije, ali se posebno bavio bo-
lestima koje su specifične za našu sredinu, kao što su šećerna bolest,
gojaznost i posebno poremećaji metabolizma lipida. Prof. Lepša-
nović je osnivač jedne potpuno nove naučne oblasti – lipidologi-
je, gde mu je idealni saradnik bila supruga Ljiljana. Pisao je brojne
publikacije iz te oblasti, kao i prve knjige koje se odnose na ovu
problematiku. Prof. dr Lazar Lepšanović je objavio preko 450
naučnih radova, napisao je oko 20 knjiga, a učestvovao je i u
pisanju brojnih udžbenika iz oblasti interne medicine. Član jeA-
kademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, a u jednom
mandatu obavljao je i funkciju potpredsednika Akademije.Bio je
i predsednik Društva lekara Vojvodine, član Srpskog lekarskog
društva, Udruženja endokrinologa Jugoslavije, Udruženja za borbu
protiv ateroskleroze, Udruženja za proučavanje gojaznosti, Naučnog
društva za istoriju zdravstvene kulture Vojvodine i Jugoslovenskog
odbora za lipide. Pored toga, član brojnih udruženje u inostranstvu,
kao što je Evropsko društvo za aterosklerozu, Evropsko udruženje
za proučavanje dijabetesa, Internacionalno udruženje za prou-
čavanje gojaznosti, Švajcarsko endokrinološko društvo, Nemačko
udruženje za proučavanje gojaznosti.
Aktivan je bio i u Matici srpskoj,kao član Odbora za prirodne
nauke.
Neumorno je radio u redakcijama časopisa Medicinski pregled,
Srpski arhiv, Endocrinologia Jugoslavica, Pharmaca, Bilten odbora
za lipide i dr.
Angažovao se i na popularisanju medicine pišući članke i knjige
o šećernoj bolesti i aterosklerozi. Najpoznatije su Vodič kroz šećernu
bolesti, Povišen holesterol – kako ga sniziti, Povišeni holesterol i
ateroskleroza. Inicirao jepopularni časopis za šećerne bolesnike
“Me Dij” i bio urednik lista.
Ovakva profesionalna i naučna delatnost nije ostala nezapa-
žena u sredini u kojoj je živeo i radio.
Dobitnik je Oktobarske nagrade Novog Sada, Zlatne plakete
za životno delo Udruženja univerzitetskih profesora i naučnika
Srbije, Nagrade za životno delo Srpskog lekarskog društva, Zlatne
medalje Udruženja internista Jugoslavije, Nagrade Zbora liječnika
Hrvatske “Vuk Vrhovac” i Nagrade za naučnoistraživački rad
Društva lekara Vojvodine.Poslednja nagrada koju je dobio je Veliki
pečat Srpskog lekarskog društva.
Slobodna sam da, na kraju, kao neko ko je ceo svoj radni
vek proveo uz prof. Lepšanovića kažem par reči o njemu kao
čoveku, lekaru i učitelju. Krasile su ga brojne vrline. Ne samo
njegovo medicinsko znanje, već i smireni, humani i strpljivi
pristup bolesniku doprineli su da postane omiljen lekar kome
su se obraćali sa punim poverenjem. Za njega nije postojalo
radno vreme, bio je spreman da u svakom trenutku dođe na
Kliniku da obiđe teške bolesnike. Već samo svojom pojavom,
prijatnim nastupom i predanošću poslu bio je primer brojnim
mladim lekarima. Studentima, svojim saradnicima lekarima
i medicinskim sestrama nesebično i u svakoj prilici je nenamet-
ljivo prenosiosvoje znanje i iskustvo. Imao je vremena za svakog,
da sasluša probleme, da savet i sugestije, a njegove kritike, uvek
opravdane, nikada nisu zvučale kao kritike. Mnogi danas
ugledni lekari su bili njegovi učenici. Njegovo široko obrazova-
nje i dobra informisanost činili su ga prijatnim i zanimljivim
sagovornikom po pitanjima, kako iz svoje struke, tako i iz
istorije, likovne i muzičke umetnosti, politike i aktuelnih kreta-
nja i dešavanja u našem društvu. Bio je poznat kao veliki po-
štovalac i redovni posetilac pozorišnih predstava, kao i ljubitelj
klasične muzike.
Supruzi Ljiljani je sada sigurno najteže, jer su jedno drugom bili
oslonac i skladno su se nadopunjavali. Neka joj uteha budu albumi
sa fotografijama načinjenim na brojnim putovanjima na koja su
zajedno išli, knjige koje su zajedno pisali i brojni prijatelji i pošto-
vaoci lika i dela prof. dr Lazara Lepšanovića.
Prof. Lepšanović nije više među nama. Ostaju uspomene na
jednog retko istinskog humanistu koga će se sećati njegovi bole-
snici, učenici, saradnici i brojni prijatelji. Hvala mu za sve što je
učinio i slava mu.
Prof. dr Tatjana Ivković Lazar
(Izvor "Medicinski pregled", 1 - 2/2017.)
Rad profesora Lepšanovića obuhvata sve oblasti kliničke
endokrinologije i dijabetologije, ali se posebno bavio
bolestima koje su specifične za našu sredinu,
kao što su šećerna bolest, gojaznost i posebno
poremećaji metabolizma lipida
Prof. dr Lazar Lepšanović
In memoriam
Već samo svo-
jom pojavom,
prijatnim na-
stupom i pre-
danošću poslu
bio je primer
brojnim mla-
dim lekarima