Page 56-57 - Eko Med Plus 31

Basic HTML Version

®
56
®
57
talno radili pet godina. Danas Klub ima
deset konja, a 500 dece dolazi i besplatno
se leči jahanjem. Vlasnik ovog kluba je
Udruženje „Vera, ljubav, nada“ koje je
osnovano 2010. godine.
Podrška i velika pomoć svim ovim ak-
tivnostima oduvek je bila, a i danas je,
gospođa Slavica Marković, direktorka
škole „Milan Petrović“.
Želim da napomenem da je hor ISON
u Budimpešti 2010. godine postao jedan
od nosilaca najstarijeg inkluzivnog mu-
zičkog događaja
Hearts in Harmony
(2006)
. Mi smo njegova pretpriča, u
okviru
Europa Cantat
-a.
U 2012. Godini, kada se održavao
Hearts
in Harmony
, uspeli smo da sastavimo
inkluzivni hor od 2000 pevača. Zvanično
je to bio najveći inkluzivni festival i do
tada i od tada.
Uradili smo još nekoliko projekata.
Jedan od njih je skupljanje starih instru-
menata, koje prilagođavamo posebnom
tehnikom potrebama invalidnih osoba. U
toku ove velike akcije, skupili smo oko
pedesetak instrumenata. Mnoga deca su
želela da sviraju iako su imala velike fizičke
nedostatke. Trudili amo se da te instru-
mente prilagodimo njihovim mogućno-
stima. Ta akcija i dalje traje.
Druga akcija: sve naše aktivnosti odvi-
jaju se na trgovima, a ne samo po školama
i drugim zatvorenim prostorima. Da sve
bude javno i vidljivo, da svako naše dete
bude sa svojim imenom i prezimenom, da
se vidi svačiji trud pojedinačno, bez gru-
pisanja i prikrivanja grupom. Time bismo
izašli iz prosečnosti i navijačkog tipa života.
Festival
Harts in Harmony
je na me-
đunarodnom kalendaru festivala Evrope,
iako sama Srbija nije u Evropi.
Jedan od mojih ključnih i istovremeno veoma ličnih
motiva za pokretanje cele ove ideje jeste moj rođeni
brat koji je, takođe, osoba sa invaliditetom.
Želeo sam da mu pomognem da se oseti vrednim
i važnim, da shvati da nije nikom na teretu, da
dosta toga može sam. To sam i postigao. On danas
radi u sodari, jaše konje, brine o životinjama, druži
se, putuje... Srećan je i prihvaćen, ne samou svom
okruženju kod osoba koje su slične njemu - prihva-
ćen je u društvu, ravnopravnije ga posmatraju
Priznanja iz inostranstva
Zahvaljujući svemu ovome, član sam
Ruske akademije nauka za pitanja dece sa
invaliditetom, što me zaista čini ponosnim,
a član sam i najvećeg svetskog horskog
udruženja
Europa Cantat
. Ovo sve daje
mogućnost još jačeg razvijanja osnovne ideje.
U planu nam je da 2018. godine dove-
demo u Novi Sad hor osoba oštećenog
sluha iz Liverpula, a želja mi je da tokom
cele godine, kroz taj festival dovodimo
zanimljive goste iz raznih zemalja.
Za proleće sledeće godine najavljujemo
dolazak hora „Srbadija“, zatim dolazak
hora iz Afrike itd. Radimo na tom tzv.
invalidnom kampusu, gde će učestvovati
deca i osobe sa invaliditetom, kao i mnoge
druge značajne i poznate osobe iz sveta
kulture i umetnosti, kao što je, na primer
veliki pevač Bočeli.
Naravno da ćemo i mi putovati u druge
zemlje i predstavljati našu domovinu.
U okviru svih ovih dešavanja imamo
decu koja, kada završave škole i kada bi
trebalo negde da se zaposle i sami sebe
izdržavaju, često nailaze na ozbiljne
probleme. Zaposlenje za ove mlade ljude
koji završe školovanje zvuči gotovo ne-
stvarno.
U našem prostoru u Šajkašu, gde su
smešteni konji i KK „Filipus“ koji vodi
divan čovek koji veoma voli decu i živo-
tinje, bivši kaskader Dragan Janković,
prošlo je obuku oko 300 dece koja su
zanatski osposobljena i nalaze se na
tržištu rada. To isto se događa i u Mošo-
rinu, Đurđevu, Žablju, Gospođincima. Za
sada smo u Bačkoj, ali neće biti problem
da se, kad se steknu uslovi, proširimo i
na Banat, a i dalje. Želja mi je da deca sa
invaliditetom što više izađu iz osame, a
da istovremeno i naša sela oživimo i
ponovo pokrenemo stare zanate.
Konkurisali smo i za sprovođnje jednog
sjajnog projekta okrenutog sportu i omla-
dini. U pitanju je sodadžijski zanat i
fabrika vode.
Obučili smo celo udruženje, a dvadese-
tak mladih je ovde našlo posao i moguć-
nost zarade. Uveli smomodernu nemačku
tehnologiju sa reverzibilnom osmozom.
Tržište se sve više otvara, a nama fale flaše,
ambalaža... Treba nam pomoć sponzora
i nadamo se da će ljudi velikog srca tu
pronaći sebe i pomoći nam da kupimo
dvadesetak hiljada flaša, kako bismo bili
stabilni i vidljivi, prisutni bar na novosad-
skom tržištu. Imamo nekoliko proizvoda,
u manjim i većim flašama, a planiramo
da uđemo i u proizvodnju starinskih
sokova.
Možemo se pohvaliti našim sponzori-
sanjem nekih manifestacija u gradu, kakvi
su Dani pesništva i sportskih igara, košarke,
na primer. Zakon o socijalnom preduzet-
ništvu nije gotov i još uvek nismo „spako-
vani“ kao socijalno preduzeće, a moramo
biti i pod zaštitom države.
Srce svega su druženja članova različitih
invalidskih udruženja, njihov izlazak iz
usamljenosti i čemernog života.
Gledano sa strane, pokušavamo da u
priču uvedemo sve one ljude koji su po-
zitivni, otvoreni za saradnju. Nije uvek
lako objasniti široj populaciji da „posebne
potrebe“ ne znače bolest, posebno nisu
zarazna bolest. To je stanje u kojem neki
ljudi žive i koje kao takvo moramo i mi
prihvatiti.
Odlučili smo da naša priča ima moto
„tiha voda breg roni“, da svojim kontinui-
ranim i odgovornim radom zaslužimo
poštovanje i svoje mesto u društvu.
Krenućemo i u nove projekte sa stakle-
nicima, plastenicima... Želimo da uredimo
selo, da napravimo nešto dobro i za sve
meštane u Šajkašu.
Uveren sam da osobe sa invaliditetom
mogumnogo toga dobrog da urade samo
ako se dobro organizuju, a javni servisi ne
bi baš morali da daju statističke podatke
o invalidima.
Važno je da se nešto dešava oko njih,
da se iskoriste svi njihovi raspoloživi ka-
paciteti, bez obzira na to o kojem obliku
invaliditeta je reč.
Na kraju, pomenuo bih i akciju koja
nosi naziv „Mi smo jednaki, zar ne“ za-
hvaljujući kojoj ulazimo u sve institucije
– škole, firme, staračke domove – održa-
vamo koncerte. Bili smo i na Kosovu, na
mostovima pomirenja. Ako ljudi vide da
ove osobe prve pružaju ruke pomirenja,
možda će i oni to lakše učiniti i izmiriti
se.
Prosto želimo da normalnošću pokaže-
mo da je budućnost u svoj našoj deci, u
svakom detetu pojedinačno.
Ako su u prilici, čitaoci časopisa
Eko-Med plus
učinili bi mnogo kada
bi pružili ruku pomoći, ma u kom
vidu, pomažući osobama sa
invaliditetom, kao donaciju,
novčanu ili bilo koju drugu, materi-
jalnu: u vidu hrane za konje, senu,
detelini, kukuruzu, mekinjama, zobi,
starim instrumentima, priključivanju
našim akcijama, linkovanju naših
stranica, pomoći oko kupovanja
sigurnosne opreme za jahanje, starih
kolana sedala konjičke opreme,
starih plugova za konje, ostalog
pribora oko konja, sodadžijske
opreme, starih flaša.
Možda se nađe neka dobra duša
koja bi donirala kombi za svakod-
nevni prevoz dece sa posebnim
potrebama na salaš “Filipus”, u
Šajkašu.
Svi zainteresovani mogu se obra-
titi na sledecu adresu
Udruzenje Građana
“Vera Ljubav Nada”
Miodrag Misa Blizanac
Save Vukovica 4, Novi Sad 21000
misablizanac@gmail.com
+ 381 64 1 148 148
Ž.R. 330-15006052-21