Page 58-59 - Eko Med Plus 31

Basic HTML Version

®
58
®
59
Asovi biodiverziteta
Takmičenje sa prirodomnikada nije bilo
na strani čoveka, ali saradnja uvek. Pčele
su šampioni u održavanju biodiverziteta.
Naš cilj jeste da u tome učestvujemo i da
učinimo našu životnu sredinu zdravijom,
čistijom, a bogatstvo prirode koje smo
nasledili da prenesemo dalje.
Najbolje za pčele
je najbolje i za ljude
Razvoj pčelarstva promoviše održivo
pčelarstvo kao način ublažavanja siromaš-
tva i održanje biodiverziteta. Zato je naša
glavna aktivnost da utičemo na autorite-
te da pokrenu finansiranje lokalnih samo-
održivih projekata, kako fizičkih tako i
edukativnih, čime će se omogućiti pristup
tržištu i za one proizvođače koji su naj-
siromašniji.
Međunarodni propisi
Značaj ujednačenja propisa koji važe u
EU i našoj zemlji ima svrhu da nam olakša
komunikaciju i razmenu dobara. U isto
vreme da tako na savremen način uređu-
jemo sopstvene propise.
Direktivom 2001/110/EZ (copy HR)
zabranjuje se namerno dodavanje polena
u med od strane subjekata u poslovanju
s hranom. Prema zahtevima za označiva-
nje iz Uredbe (EZ) br. 1829/2003, ne
postoji obaveza navođenja prisutnosti
genetski modifikovanog polena u medu
na oznakama za med ako su ispunjeni
sledeći uslovi: takav polen ne prelazi 0,9
odsto meda i njegova prisutnost u medu
je slučajna ili tehnički neizbežna. Trebalo
bi se prisetiti da se, Direktivom 2001/18/
EZ Evropskog parlamenta i Veća (4),
dopušta državama članicama preduzima-
nje odgovarajućih mera kako bi se izbegla
neželjena prisutnost genetski modifiko-
vanih organizama u medu.
Prema Direktivi 2001/110/EZ, ako med
potiče iz više od jedne države članice ili
treće zemlje, obavezno navo­đenje zemlje
porekla može se zameniti jednim od sle-
dećih izraza, prema potrebi: „mešavina
meda iz država članica EZ”, „mešavina
meda iz država koje nisu članice EZ”, „me-
šavina meda iz država članica EZ i meda
iz država koje nisu članice EZ”. Tokom
stupanja na snagu Ugovora iz Lisabona,
Evropska unija je zamenila i nasledila
Evropsku zajednicu. Stoga je primereno
pojasniti odgovarajuće zahteve za ozna-
čavanjem zamenjivanjem upućivanja na
„EZ” upućivanjem na „EU”
Oznake meda u skladu (copy HR) su
za nas važne zbog izvoza u EU
Direktiva 2014/63/EU takođe opisuje
zahteve za označavanje gde med potiče
iz više od jedne države EU ili treće zemlje.
U ovom se slučaju oznaka zemlje porekla
može zameniti jednim od sledećih izraza,
prema potrebi:
• „mešavina meda iz država EU”;
• „mešavina meda iz država koje nisu
države EU”;
• „mešavina meda iz država EU i meda
iz država koje nisu države EU”.
U određenim slučajevima ovi se nazivi
mogu zameniti jednostavnim nazivom
proizvoda „med” (osim u slučaju „filtrira-
nog meda”*, „meda u saću”*, „meda sa
saćem ili meda s delovima saća”* ili „pe-
karskog meda”*).
Navod o regionalnom, teritorijalnom
ili topografskom poreklu meda ili o nje-
govom cvetnom ili biljnom poreklu ili
posebnim kriterijima kvaliteta može za-
meniti ovu oznaku (osim u slučajevima
„filtriranog meda” i „pekarskog meda”).
Direktiva 2014/63/EU (copy HR) omo-
gućava Evropskoj komisiji usvajanje
novih zakona (delegiranih akata) u
kojima se navode dva parametra za kri-
terij „uglavnom” po pitanju minimalnog
sadržaja polena u filtriranom medu
nakon uklanjanja strane anorganske i
organske tvari.
Članak 3.
U slučaju filtriranog meda i
pekarskog meda, na rezervoarima, pret-
pakovinama i pratećoj dokumentaciji
mora biti jasno naznačen puni naziv pro-
izvoda, kako je navedeno u Prilogu I., tački
2. (b) (VIII) i tački 3.
3. pekarski med je med pogodan za
(a) korišćenje u industriji ili kao sastojak
u drugoj hrani koja se potom
prerađuje i
(b) može: – imati strani ukus ili miris
ili – biti u stanju vrenja
ili prevreo, ili – biti pregrejan.
Međunarodni propisi
i definicije kvaliteta meda
Standardi kvaliteta za med:
1. organoleptička svojstva odražavaju
ono što može da se oseti i opiše na
osnovu vida, ukusa, mirisa (aroma,
ukus i tekstura).
2. Prirodni hemijski sastav meda su voda,
glukoza, fruktoza, redukujući šećeri,
saharoza, proteini, enzimi i
sadržaj vitamina.
3. Nivo hemijskog zagađenja
antibiotici, pesticidi, teški
metali, dodati šećer ili
veštački zaslađivači.
Ovi propisi EU za med su
izraženi u Direktivi Saveta
2001/110 / EC. MRL vred-
nosti zaostalih antibioti-
ka u namirnicama su po-
stavljene u Uredbi (EU) br.
37/2010, koji kaže da svaki anti-
biotik mora imati svoju MRL osnovanu
pre nego što može da se koristi u hrani
za proizvodne životinje. Međutim, ne
postoje MRL utvrđen za rezidue veteri-
narskih lekova, posebno u medu, što
znači da EU ne dozvoljava nikakve zao-
stale antibiotike u medu.
(
U zakonodavnim dokumentima u
Srbiji nismo pronašli objavljen i usklađen
Pravilnik koji propisuje MRL vrednosti, što
se tiče svega gore navedenog)
Autentičnost meda
u proizvodnji
• Grejanje i filtriranje u propisanim
granicama i označen, i ako je izvan tih
granica kao “pasterizovano” ili “filtri-
ran”
• Šećeri koji se koriste za prehranu pčela
ne treba da kvare med, tj.
šećere ne
treba dodavati medu ili hraniti
pčele tokom stvaranja meda
(me-
dobranja)
• Nezreli med ne sme da se vrca niti
medu sme da se dodaje voda. Med u
košnici zri isparavanjem vode dok se
ne dostigne određena količina vode i
onda ga pčele pokriju voskom.
Standardi i sertifikacije meda su važni
kako bi potrošači znali šta dobijaju. Sa
standardima je lakše obezbediti kvalitet
proizvoda i pratiti njegovo poreklo samo
na osnovu oznake koju nosi.
Uspostavljanje Standarda počinje za-
jedničkom definicijom i opisom. Svetski
priznata i prihvaćena definicija meda je
ona koju su dali Svetska zdravstvena or-
ganizacija (WHO) i Codex Alimentarius
(CA).
“Med je prirodna slatka supstanca,
koju proizvode medonosne pčele iz
nektara biljaka ili od sekreta živih
skoro bezbojne do tamnobraon. Konzi-
stencija može biti tečna, viskozna ili deli-
mično ili u potpunosti iskristalisala. Ukus
i miris variraju, ali svakako potiču iz biljnog
porekla.”
Falsifikovani med
istina ili zabluda
Da bi se pravilno kontrolisalo falsifiko-
vanje meda, potrebno je uraditi više ana-
litičkih metoda da bi se utvrdilo tačno
stanje. Kao prvo treba znati da postoje
dva tipa šećera prema poreklu C3 i C4.
Šećer koji koristimo u ishrani od šećerne
repe, kao i šećeri koje med sadrži pripa-
daju tipu C3, dok šećer od šećerne trske
i od kukuruznog skroba pripadaju C4.
Kod
falsifikovanog meda određeni hemijski
parametri, kao što su aktivnost enzima,
sadržaj HMF, pepeo, električna provod-
ljivost i sadržaj prolina su niži. Međutim,
da bi se kvalifikovalo da je med stvarno
falsifikovan, pri interpretiranjumoraju
se uzeti u obzir sve normalne varijacije
ovih parametara
. U svakom slučaju,
prolin je glavni indikator da je med falsi-
fikovan.
Takođe se mora paziti na parameter kao
što su HMF i aktivnost enzima koji se
menjaju u zavisnosti od zagrevanja i
dužine skladištenja.
Med koji je falsifiko-
van tako što su pčele hranjene šećerom
u vreme medobranja imaju povećanu
koncentraciju određenih šećera.
Međutim, ako je taj med duži vremen-
ski period skladišten, ovi se šećeri gube.
Oni koji tvrde da je neki med falsifikat,
moraju da urade obimnu hemijsku analizu
i da nedovosmisleno dokažu da je to tako
dokazano verifikovanim analitičkim
priznatimmetodama koje je propisala
IHC.
Tekst pripremile:
prof. dr Veselina Pelagić
i magistar
Anastasija Handžiska
Nešto između
POVOD ZA OVU KRATKU PRIČU JE ...
Međunarodna
konferencija o pčelarstvu
„Pomerajmo granice”
Ministar Branislav Nedimov-
ić: “Ono što je mnogo važni-
je u celoj priči jeste da više
radimo na razvoju tržišta
koje je jako važno da bi se
što veći broj ljudi uključio
u pčelarsku proizvodnju...
20 odsto veće izdvajanje za
narednu godinu.”
Reference
1. Bogdanov Stefan, Martin Peter : Honey
Authenticity , Mitteilungen aus dem
Geblete der Lebensmittelunter-
suchung und Hygiene 93, 232-254
,2002
2. Codex Alimentarius: Draft revised
standard for honey (at step 10 of the
Codex procedure). Alinorm 01/25
19-26 (2001 )
3. International Honey Commission
(2009)
delova biljaka ili izlučevina insekata
koji sisaju sokove živih delova biljaka,
koje pčele sakupljaju, transformišu
kombinovanjem sa specifičnim sup-
stancama koje same luče, deponuju,
dehidriraju i odlažu u ćelije saća do
sazrevanja.“
U istom dokumentu med je opisan kao
“Mešavina različitih šećera pretežno
glukoze i fruktoze. Boja meda varira od