Page 24-25 - Eko Med Plus 34

Basic HTML Version

®
24
®
25
Projekat
P
orodično nasilje je globalni
problem. Istraživanje sprove-
deno među više od četrdeset
nacija u svetu pokazuje da je 10 do 50
odsto žena prijavilo da su doživele neki
oblik nasilja od svog partnera. Preko 10
odsto dece je doživelo nasilje od roditelja
SEKSUALNONASILJE
– podrazumeva
svaku povredu polne slobode i morala,
svaki vid degradiranja i ponižavanja na
seksualnoj osnovi, svaki vid prisiljavanja
na seksualni odnos, silovanja, iskorišćava-
nje maloletnika u seksualne svrhe (pod-
vođenje, snimanje pornografskog mate-
ponašanja, nego sistema patrijarhata u
kome muškarci imaju moć, a nasilje nad
ženama je način da oni tu moć održe. U
eri burnih turbulencija kroz koje prolazi
naše društvo (ratovi, nezaposlenost, nei-
maština) ovaj oblik nasilja je sve ispolje-
niji.
ili staratelja, a istraživanje je pokazalo da
mnogo više dece pati od zanemarivanja
nego od fizičkog zlostavljanja.
Statistika nasilja u porodici u Srbiji je
poražavajuća. U poslednjoj deceni-
ji ubijeno je 327 žena. U 2016 g. u poro-
dičnom nasilju ubijena su tri deteta i
dvadeset i dve žene.
Nasilje u porodici je ponašanje kojim
jedan član porodice ugrožava telesni in-
tegritet, duševno zdravlje ili spokojstvo
drugog člana porodice. Porodično nasilje
se, najšire gledano, može ispoljiti kao:
FIZIČKO NASILJE
– vrši se na različite
načine i različitim sredstvima (udaranje,
davljenje, trovanje, napad hladnim ili va-
trenim oružjem ...), a za posledicu ima
laku ili tešku telesnu povredu ili smrtni
ishod.
PSIHIČKO NASILJE
– pretnje, zastra-
šivanje, navođenje na samoubistvo, vre-
đanje, omalovažavanje, okrivljavanje bez
razloga, ismevanje, ograničavanje kretanja
(zabrana izlaska iz kuće), zabrana komu-
nikacije sa drugim osobama, ucenjivanje,
odnosno svako drugo drsko, bezobzirno
i zlonamerno ponašanje.
rijala). Ono predstavlja korišćenje prisilnih
seksualnih radnji koje za cilj imaju domi-
naciju zlostavljača nad žrtvom. Ovu vrstu
nasilja često prati i fizičko i psihičko nasilje,
često su istovremeno prisutne sve tri vrste
nasilja.
EKONOMSKONASILJE
– podrazume-
va oduzimanje novca i vrednih stvari,
kontrolisanje zarade i primanja, zabrana
članu porodice da raspolaže svojim i za-
jedničkim prihodima, zabrana članu da
se zaposli i ostvari sopstvene prihode,
oduzimanje sredstava za rad, nametanje
obaveze stalnog podnošenja detaljnog
izveštaja o trošenju novca i drugo.
Muško nasilje nad ženama je najčešći
oblik porodičnog nasilja kroz istoriju u
svim kulturama (spaljivanje žena, javno
bičevanje u slučaju prevare, kamenovanje,
odsecanje klitorisa). Obično svako društvo
podstiče tezu da je porodica privatna stvar.
Ovim stavom se nasilje u porodici prećut-
kuje. Muškarci su naučeni da dominiraju
u porodici (muška glava), a ponekad ili
često to rade nasilno. Nasilnik može biti
muž, otac, sin, brat ili ujak. Nasilje se može
desiti svakoj ženi i nije posledica ženinog
Statistike pokazuju da žrtva nasilja
može biti bilo koja žena, bez obzira na
godine, obrazovanje, materijalnu situaci-
ju ili nacionalnost. Takođe, statistike po-
kazuju da nasilnik može biti bilo koji
muškarac bez obzira na profesiju, nivo
obrazovanja i položaja u društvu. Najčešće
se nasilnici ne mogu prepoznati jer su u
svom muškom ili profesionalnom okru-
ženju dobro prihvaćeni.
Muškarac postiže dugotrajno nasilje nad
ženom izolacijom od porodice, prijatelja i
spoljnog sveta na različite načine, s vremena
na vreme izlivima nežnosti, koji tokom
vremena bivaju sve ređi. Cilj nasilnika je
potpuna kontrola nad ženom. On odluču-
je šta ona treba da radi, misli ili govori. Ovu
kontrolu plasira kao njegovu ljubav i brigu
za nju. Zastrašivanje je jedna od uspešnih
tehnika kontrole (naći ću te gde god da
odeš, ubiću te, oduzeću ti decu ...)
Nasilje u porodici je povezano sa nedo-
statkom komunikacijskih veština među
članovima porodice, protive se jedno
drugom, više pokazuju nezadovoljstvo i
očaj, više su verbalno agresivni. Skloniji su
da koriste odbrambene obrasce komuni-
kacije kao što su okrivljavanje, omalova-
žavanje, povlačenje i agresiju. Nedostaju
im veštine da smire svoja osećanja i dođu
do kompromisa. Porodično nasilje
praćeno je strahom i anksioznošću. Kod
odraslih iskustvo zlostavljanja često vodi
manjku samopouzdanja, žrtva postaje
nesigurna, uplašena, tajnovita i nepover-
ljiva.
Poznato je da se socijalizacija dece, a
naročito mladih iz nasilnih porodica,
odvija po modelu straha, nasilja i mržnje.
Mnogi od njih izlaze sa osećanjem ogor-
čenosti, beznadežnosti ili bespomoćnosti.
Takvoj deci je izuzetno teško da pronađu
smisao u životu. Tako žrtva nasilja postaje
zlostavljač (svedoci smo sve prisutnijeg
vršnjačkog nasilja, nasilja u njihovim po-
rodicama).
Stiče se utisak da je u našoj zemlji naj-
prisutnije fizičko nasilje nad ženama jer
su posledice očigledne (smrtni ishod) i ne
mogu se prikriti. Seksualno zlostavljanje
je najdelikatnije, najteže ga je dokazati i
statistika je vrlo oskudna. Seksualno nasilje,
sem fizičkih posledica, ostavlja daleko
veću psihičku traumu. Trauma je još
utoliko veća ukoliko se desi trudnoća.
Prekid trudnoće je sam po sebi traumati-
čan za ženu. Iznošenje takve trudnoće je
priča za sebe. Ličnost žene je u stalnom
procepu između ljubavi i mržnje. Pored
nege bebe, ljubav je neophodan začin za
formiranje stabilne i uspešne buduće
ličnosti.
Novim Zakonom o sprečavanju nasilja
u porodici približili smo se mnogim evrop-
skim zemljama u pokušaju rešavanja i
sprečavanja ovog ozbiljnog problema.
Novim zakonom se uvode potpuno
nove hitne mere – udaljavanje nasilnika
iz porodice i zabrana prilaska žrtvi, kao i
profesionalno-disciplinska odgovornost
za službenike koji ne budu postupali u
skladu sa zakonom (obavezna prijava
zlostavljanja i pokretanje postupka za isti).
Zakon predviđa koordinaciju i saradnju
svih organa u sprečavanju nasilja u poro-
dici, zdravstva, policije, Centra za socijal-
ni rad, tužilaštva, sudstva.
Pored zakona najvažnije je podizanje
svesti celokupnog društva da porodično
nasilje nije privatna stvar u koju se ne
mešamo, već briga celokupnog društva
za zdrav život, život bez nasilja.
NASILJE U PORODICI - UZROCI I POSLEDICE
je, ipak, na „pobedničkom postolju“
Piše: dr Ljerka Popov,
spec. ginekologije i akušerstva
Pomoćnik direktora za zdraqvstvenu
delatnost Doma zdravlja „Novi Sad“,
Novi Sad