Page 26-27 - Eko Med Plus 34

Basic HTML Version

®
26
®
27
Onkologija
M
aligne bolesti su u
Srbiji gotovo tri puta
učestalije nego u
svetu: kod nas se na 100.000 stanovnika
registruje 5.500 obolelih od različitih vrsta
karcinoma, a u svetu 2.000!
Samo od leukemija smrtnost je od 2002.
godine povećana za čak 139 odsto.
Broj obolelih od karcinoma kod nas
svake godine raste za dva odsto, a u svetu
za 0,6 procenata. To je posledica bombar-
dovanja! Mladima kojima smo ostavili
ovakvu zemlju i sve probleme sa kojim se
susreću, ostavili smo i probleme o kojima
ne smemo da pričamo, i za koje ne smemo
da tužimo zlikovce koji su ih stvorili.
Sramota!
Ovako za „Novosti“ govori profesorka
dr Danica Grujičić, jedan od naših najbo-
ljih neurohirurga, načelnik Odeljenja
neurohirurgije u Kliničkom centru Srbije.
Na posledice bombardovanja SRJ, 17
godina kasnije, dok stručna javnost, sa
izuzetkom prof. dr Slobodana Čikarića,
predsednika Društva Srbije za borbu
protiv raka, uglavnom, „zaobilazi“ ovu
temu, prof. Grujičić upozorava na druš-
tvenim mrežama, u video-prilozima, na
javnim tribinama…
Mnoge vaše kolege tvrde da ćute zato
što se porast obolevanja od raka u Srbiji
ne može direktno dovesti u vezu za bom-
bardovanjem?
-Činjenice su tu. Svedoci smo sva-
kodnevno pojave sve većeg broja so-
lidnih tumora koji se javljaju 15 do 20
godina nakon bombardovanja.
Pored toga što se javljaju u većem
broju, tumori su i agresivniji i to je
razlog što se po smrtnosti od malignih
bolesti nalazimo u samom vrhu Evrope.
Samo starošću populacije i puše-
njem se to ne može objasniti.
Šta vas podstiče da sada ukazujete na
posledice NATO bombardovanja 1999.
godine?
-Načinjena je ogromna šteta životnoj
sredini. U Srbiji je 1999. godine poči-
njen ekocid, štetne materije, ne samo
osiromašeni uranijum nego i brojni
produkti postrojenja hemijske indu-
strije koja su bombardovana otišli su
u velikim koncentracijama u vazduh,
vodu, zemljište i ušli u lanac ishrane.
Građani Srbije o tome ne znaju ništa,
pre svega zato što vlasti do sada nikada
nisu o tome govorile. Podaci postoje
i neophodno je da građani Srbije znaju
kolika i kakva šteta im je naneta.
Zašto?
-Ako ni zbog čega drugog, onda bar
zbog preventive. Sve vlasti Srbije od
2000. su se ogrešile o stanovnike ovih
krajeva jer nisu nikada formirale
nikakvu komisiju od nezavisnih struč-
njaka, opremile ih odgovarajućim la-
boratorijama i omogućile da nam
tačno kažu šta je zagađeno, a šta ne.
Ponašanje NATO je bilo nedopusti-
vo, pre svega zato što su bombardo-
vali sva hemijska postrojenja koja su
se nalazila na mapama hazarda, što
znači da su bila uredno obeležena.
Namerno su ih gađali, što je samo
dokaz da je njihova namera bila geno-
cidna – zagaditi životnu sredinu
građana Srbije.
Da li zbog toga što govorite trpite
neku vrstu pritisaka?
-Ne. Nisam nikada trpela, a ni sada
ne trpim nikakve pritiske zato što
pričam ono što mislim.
Neke vaše kolege, međutim, tvrde da
se čitava priča o posledicama NATO
bombardovanja preuveličava, i da se
osiromašenog uranijuma koji je tada
bačen u Srbiji treba plašiti „taman koliko
kobri i krokodila“.
-To su ljudi koji ne znaju šta je kance-
rogeneza i kako rak nastaje, pa o tome
ne treba ni da pričaju. Šteta je naneta
u trenutku kada je bilo bombardovanje,
to je ono što tvrdimo mi koji se zala-
žemo za istinu. Alfa čestice su ušle u
naše organizme i šteta je napravljena.
Nju jeste teško, ali nije nemoguće do-
kazati. Umesto da se svi zalažemo da
se to ispita, postoje kolege koje poku-
šavaju na sve načine da dokažu suprot-
no. Koji su njihovi motivi ne znam. Da
je u pitanju želja za istinom, sumnjam.
Da li vas kao lekara koji se svakodnev-
no suočava sa obolelima od najtžih
tumora, i lično, takvi stavovi vređaju?
-Svako ima pravo na svoje mišljenje
kao i pravo da dokazuje ono što govori.
Ne vređaju me ljudi koji ne znaju šta
je kancerogeneza.
Čini se da smo 17 godina kasnije
nekako, bar u većini, postali pomirljivi,
kao da su nas bombardovali „šarenim
bombonama“.
-„Problem“ sa građanima Srbije je
što i pored najgore moguće propagan-
de, većina, ipak, misli svojom glavom
i ima odličan osećaj za pravednost.
Smatramda većina građana Srbije sluti
šta je ovde urađeno i zato i ne veruje
„zvaničnicima“. Pored toga, postoji
nešto što se zove i lično iskustvo – ne
samo maligne bolesti, u porastu su i
autoimune bolesti o kojima niko ne
govori, pa onda i sve veći broj parova
koji se leče zbog steriliteta…
I sve to se može direktno povezati sa
bombardovanjem?
-Naravno da nije samo bombardo-
vanje krivo za sve, ali je njegov udeo
u svemu ovome i te kako merljiv.
Naleti NATO avijacije su potrošili ki-
seonika koliko sva živa bića u Srbiji
potroše za 50 godina, iz svog prirod-
nog ležišta je izbačeno oko 3,8 milijar-
di kilograma zemlje.Samo tri tone žive
je otišlo u Dunav, 165 tona fluorovo-
donične kiseline…
Da li, onda, posledice te ekološke ka-
tastrofe izlaze i van granica Srbije?
-Pošto iz Dunava dobijaju vodu i
pojedine članice NATO, kao što su
Bugarska i Rumunija, očito da i unutar
NATO postoje značajnije i manje zna-
čajne zemlje i nacije. Ćutanje o svemu
ovome odgovara samo NATO plaće-
nicima, onim nesrećnicima kojima je
sopstveni džep važniji i od države, i
od nacije, i od komšija, kao i samom
NATO, jer ako se o tome ne govori
nema ni odštete koju bi ti zlikovci
morali da plate i ne samo nama, već i
Iraku, Siriji, Libiji...
Vi se zalažete za formiranje neutralne
komisije koja bi ispitala posledice bom-
bardovanja?
Samo neutralna komisija sastavlje-
na od domaćih i stranih stručnjaka bi
mogla da pruži sve informacije. Ljudi
od struke se nigde u svetu ne plaše
da kažu svoje mišljenje. Najbolji
primer za to vam je Senegalac Bakari
Kante koji je u aprilu 1999. bio u Srbiji
i napisao izveštaj za UN koji je kasnije
sklonjen od očiju javnosti, gde je jasno
rekao da je napravljena ekološka ka-
tastrofa. Do tih podataka je naknad-
no došao američki novinar Robert
Parson, kome možemo da zahvalimo
što uopšte bilo šta znamo iz tog izve-
štaja.
Šta takva komisija može da uradi?
Nije dovoljno samo formirati komi-
siju, uz komisiju mora ići odgovaraju-
ća laboratorija koja će biti u stanju da
analizira sve što je potrebno.
Komisija mora imati odgovarajući
budžet, jer analize određenih hemij-
skih materija nisu uvek jeftine.
Prema tome, Srbija mora imati la-
boratoriju koja je u stanju da identifi-
kuje svaku supstancu, da se ne bi po-
navljala situacija kao sa aflatoksinom
pre neku godinu. Samo tako će formi-
ranje komisije imati smisla. Baz toga,
komisija ne može mnogo da uradi.
Večernje novosti)
Odličan osećaj građana
Srbije za pravednost
NEBEZBEDNAMESTA ZA ŽIVOT
Posledice bombardovanja po
životnu
sredinu i stanovništvo ne mogu se,
ipak, tumačiti samo kroz uticaj osiromašenog uranijuma?
-Uništavanje naftnih skladišta je dovelo do oslobađanja ogromnih količina
ugljen-dioksida, ali i posebne grupe visoko kancerogenih jedinjenja koja
predstavljaju policiklične aromatične ugljo-vodonike.
Povišene količine dioksina i furana su registrovane čak u Trakiji u Grčkoj u
aprilu 1999.
U Bariču je u Savu ispušteno 165 tona fluorovodonične kiseline. U Pančevu
i Novom Sadu u Dunav je otišlo tri tone žive.
Srbija i Crna Gora su predstavljale jedan od šest evropskih centara razno-
vrsnosti, a mnoge životinje i biljke koje nisu bile ugrožene pre bombardova-
nja, to su postale. Novi Sad, Bor, Kragujevac i Pančevo su proglašeni nebez-
bednim mestima za život.
-Načinjena je ogromna šteta životnoj sredini.
U Srbiji je 1999. godine počinjen ekocid, štetne
materije, ne samo osiromašeni uranijum nego
i brojni produkti postrojenja hemijske industrije
koja su bombardovana otišli su u velikim
koncentracijama u vazduh, vodu, zemljište
i ušli u lanac ishrane