Page 46-47 - Eko Med Plus 34

Basic HTML Version

®
46
®
47
Kriza društva ogleda se u svakom nje-
govom segmentu. Najteže posledice
ostavlja na bolesnim ljudima. Napadnuti
bolestima, prisiljeni da se obraćaju zdrav-
stvenoj službi, bolesni ljudi doživljavaju u
vremenu današnjem teške neugodnosti.
Treba biti pacijent – bolesnik pa da se
prođe kroz lavirint birokratskih zavrzlama
koje bolesnog čoveka očekuju na svakoj
etapi lečenja. Digitalizacija kao “epohalni
izum” prihvaćena je u zdravstvu Srbije kao
“svetlo koje će osvetliti mračne puteve
lekarske korupcije i nepravde prema bo-
lesnicima”. Naravno, ova floskula je poslu-
žila mnogima da se afirmišu kao “nosioci
tehničkog progresa i humanosti u zdrav-
stvu”. Iza ovoga verovatno stoje tenderi i
nabavke, gde su se uzalud potrošile pare
poreznih obaveznika.
Autor ovog teksta je 55 godina radio u
zdravstvenim ustanovama one “velike
Jugoslavije” – od VMA 1961. preko am-
bulanti u Bugojnu i Kupresu, pa specijali-
zacije u Berlinu, Beču, Ljubljani i Zagrebu.
Kliničko iskustvo od 30 godina daje mi za
pravo da uporedim “vreme medicine iz
kamenog doba socijalizma” sa “moder-
nommedicinom demokratskog društva”.
Bez ikakvih političkih primesa, poređenje
je u svakom segmentu humanog i socijal-
nog aspekta u korist vremena prošlog.
Uprkos SIZ-ovskim sistemima, lekar je
bio s a m o s t a l a n u odlukama o lečenju
bolesnika, njihovom slanju u zdravstvene
ustanove, propisivanju lekova, odlučivanju
o radnoj sposobnosti i sl. Položaj lekara u
socijalnoj lestvici društva bio je vrlo visok,
“gornji sloj srednje klase” – zabeleželi su
analitičari.
Materijalni položaj ostalih zdravstvenih
radnika bio je primeran težini njihovog
posla. Retko su zabeleženi slučajevi ko-
rupcije i nezakonitog postupanja. Bilo je
to vreme kada su lekari bili uvaženi
građani, cenjeni zbog teškog i odgovornog
posla kojim se bave, vreme kada su za-
služne lekare odlikovali i nagrađivali.
Setiće se stariji da je u parlamentu posto-
jalo “Zdravstveno socijalno veće”, koje je
odlučivalo o zdravstvu i zdravstvenoj
politici. Lekarska društva bila su važan
faktor u pravljenju zdravstvenih sistema.
Jednom rečju, uvažavala se struka. Nije
na odmet napomenuti da su rukovodio-
ci u zdravstvu birani po hijerarhiji znanja
i društvenog ugleda, moralnog statusa i
humanosti.
Bilo je nezamislivo da lekar završi radni
dan, a ostavi pacijenta nepregledanog.
Nažalost, to vreme je prošlo. Svi smo
mi očekivali da će novo doba doneti
progres ne samo u medicinskoj nauci,
nego i u socijalnoj sferi, kako za bolesnike
tako i za zdravstvene radnike. Očekiva-
nja su izneverena. Usavršena biro-
kratija uvela je “savršen teror” nad
lekarskim staležom.
Kompjuteri su postali važniji
od pacijenata. Zagledani u
digitalne zavrzlame, lekari
nemaju vremena da pregleda-
ju i saslušaju bolesnika.
Kaže mi sa ogorčenjem stariji lekar:
“Kolega, ja već godinama nisam skinuo i
čestito pregledao pacijenta.”
Nema se vremena. Propis strogo nalaže
30 pacijenata dnevno – minimum! Ako
se tome doda “lista lekova” nabavljena na
tenderu – najjeftiniji proizvedeni u Ban-
gladešu ili Indiji – onda nije ni čudo što
zdravstveni radnici traže modus da
pobegnu iz Srbije.
Posebna poglavlja u ovoj otužnoj situ-
aciji su “col sistem” i “lista čekanja”.
Nikome nije palo na um da 60 odsto
bolesnika čine stari i siromašni ljudi koji
nemaju telefon, a još manje se razumeju
u “digitalizaciju” zdravstvene službe.
Najgore što se može dogoditi čoveku
jeste da se razboli, ništa manje zlo nije biti
lekar toga bolesnog čoveka. U ovom
vremenu “sretni su oni koje bolest zaobiđe”
ili oni drugi koji nisu dočekali da ih pozovu
sa “liste čekanja”.
Postavlja se pitanje – zašto lekarska
asocijacija podnosi nehumani teror biro-
kratije. Zašto lekari u politici i na odgo-
vornimpoložajima prestaju biti
lekari a postaju birokrate.
Kako dugo će trajati
ovaj pre svega n e
h u m a n i sistem
zdravstvene po-
litike?!
Crtica
Za zdraviju životnu sredinu
KAD JE LEKAR NASPRAM LEKARA, U VREMENU DANAŠNJEM..
Birokratski teror u zdravstvu
Piše:
dr sci. med. Vladimir Jokanović
Predsednik Sekcije za kulturu,
umetnost i h u m a n o s t Srpskog
lekarskog društva
K
ljučni izvori industrijskog
zagađenja u Srbiji su rudar-
ska i metaloprerađivačka
delatnost i to za bakar, olovo, antimon,
čelik; površinski kopovi rudnika lignita
(kopovi Kolubara, Kostolac); termoener-
getska postrojenja (koja sagorevaju lignit),
poput TENT A i B u Obrenovcu, Veliki
Crljeni, ali i odlagalište pepela u Grabovcu,
petrohemijska industrija.
Rudarsko-topioničarske „crne tačke“
locirane su u istočnim i zapadnim granič-
nim zonama.
Zapadno, uz Reku Drinu
,
kao prirodna granica sa BiH su: Zajača
(zatvoreni rudnik antimona i zatvorena
topionica olovnih akumulatora, sa depo-
nijom šljake, kao relikt zaboravljene indu-
strijske proizvodnje; Krupanj, Stolice
(Kostajnik) zatvoreni rudnik antimona i
laguna sa toksičnimotpadom. Uz
istočnu
državne granice
sa Rumunijom i Bugar-
skom to su Bor, Majdanpek, Cerovo, sa
mogućim prekograničnim efektima zaga-
đenja.
Termoenergetski kompleks lociran je u
centralnom delu zemlje, u blizini Beogra-
da, i to su već pomenuti: dve termoelek-
trane u Obrenovcu, deponija pepela iz tih
postrojenja u Grabovcu, čije čestice su
opterećene teškim metalima, prirodno
prisutnim u lignitu, rudnik i termoelek-
trana u kolubarskom basenu, kao i isto-
vetni objekti u basenu Kostolac.
INDUSTRIJSKI KONTAMINIRANI LOKALITETI U SRBIJI
- RAZLOG ZA BRIGU?
Ekološke „crne tačke“ u Srbiji
Piše: prim. mr sci. med. Branislava Matić
Institut za javno zdravlje Srbije „Batut“, Beograd
Zagađenja poreklom od rada petrohe-
mijskog kompleksa potiču sa teritorije
Pančeva, što može uticati na kvalitet
vazduha u Beogradu, s obzirom na pravac
košavskih vazdušnih kretanja.
Teški metali poreklomod industrijskog
zagađenja, predstavljaju veliki javno-
zdravstveni problem u Srbiji, koji,
međutim, ne izaziva dovoljno pažnje
kako ni kod šire javnosti, tako ni među
donosiocima odluka iz sfere zaštite
životne sredine i zdravstva. Ove zagađu-
juće materije prate se kontinuirano u
sklopu monitoringa kvaliteta ambijen-
talnog vazduha, ali ne u kontinuitetu, i
sa malim odjekom. Razlog za to, pre
svega, leži u nedostatku finansijskih sred-
stava na lokalu, kao i nerazumevanju
ozbiljnosti ovog javno-zdravstvenog
problema, s obzirom da isti deluju sporo,
u malim dozama, ukoliko su dugotrajno
prisutni na jednom lokalitetu, ali sa
trajnimposledicama po zdravlje izložene
populacije.
U tom smislu ističu se aren, kadmijum,
olovo i nikal, elementi prirodno prisutni
u zemljinoj kori, koji bivaju oslobođeni
u atmosferu pri svakoj fizičkoj manipu-
laciji tih geoloških slojeva, kao što je
®