Page 54-55 - Eko Med Plus 34

Basic HTML Version

®
54
®
55
G
odine 1839. u Srbiji su po-
stavljeni prvi okružni lekari
koji su nazivani fizikusima.
Okružni fizikusi bili su dužni: ,,u mestu
prebivanja svoga, bolne nadgledati i lečiti
i to bez razlike stanja i imanja. Mogućan
(imućan) dužan je za svaku vizitu platiti
20 kr. u srebru, a siromaha dužan je badava
posetiti, no lekove nije mu dužan badava
dati”.
Kako je bio sedište okruga, od 1836.
godine i Aleksinac je dobio okružnog
lekara. Prvi postavljeni okružni lekar bio
je Đorđe Novaković.
Posle postavljenja okružnih lekara Alek-
sinac je stalno imao dva lekara, jedan je
radio u karantinu, a drugi bio okružni lekar
u Aleksincu.
Đorđe Novaković je u Aleksincu služ-
bovao od avgusta 1839, do decembra 1847.
godine.
Nakon penzionisanja Đorđa Novakovi-
ća za okružnog lekara u Aleksincu primljen
je, tek posle osammeseci, 2. (14) avgusta
1848. Kostantin Gadeši, doktor medicine
i hirurgije, rodom iz Novog Sada. On je
službovao u Aleksincu od 1848. do 1850.
godine.
Decembra 1850, između više lekara koji
su se prijavili na upražnjeno mesto okruž-
nog lekara u aleksinačkomokrugu, izabran
je Ivan Mihail Šulek, doktor medicine i
hirurgije. On je u Aleksincu ostao do 1855.
godine.
Na mesto dr Šuleka za okružnog lekara
u Aleksincu postavljen je 1855. godine
Kazimir Mošicki, doktor medicine i hirur-
gije. On je službovao u Aleksincu do 1856.
godine. Drugih podataka o njemu i njego-
vom radu nemamo. Jedino znamo da je
prethodne godine bio okružni lekar u Užicu.
Godine 1856. postavljen je za okružnog
lekara aleksinačkog okruga dr Đorđe Klin-
kovski (1827–1905), Poljak, rođen u selu
Vojkovu u Galiciji. Diplomirao je 1856. u
Beču sa titulom doktora medicine i hirur-
gije i magistra opstetricije. Iste godine
došao je u Srbiju i bio je raspoređen za
fizikusa u Aleksincu. U popisu žitelja i
njihove imovine varoši Aleksinca iz 1863.
godine navodi se pod rednimbrojem1103.
Đorđe Klinkovski, fizikus ovo-okružni, 36
godina, žena Ana 20 godina, sin Jovan 3
godine, kći Evgenija 5 godina.
– Imanja nema. – Mesečni
prihod od plate i lekarske pri-
vrede 63 talira. – Po prihodu
spada u VI klasu.
U januaru 1861. podneli su
okružni načelnik Pavle Mutav-
džić i okružni lekar dr Đorđe
Klinkovski sanitetski izveštaj za
1860. godinu za okrug aleksi-
nački. U njemu su odgovarali
na postavljena pitanja, a o
stanju zdravlja dali su sledeći izveštaj:
,,Stanje zdravlja, kako na ljudstvu tako
i na stoci u okružju, bilo je prošle godine
po izveštajima načelnika sreski povoljno,
samo u selima blizu Morave ležećim
vladala je u većem, nego ikad, stepenu
nastupna groznica sa raznim komplikaci-
jama.
Osim oni bolesnika, koji su se ovom
okružnom lekaru u Banji prijavili i o kojima
je specijalno izvestija podneo, bilo je još
743 bolesnika koje je on u Aleksincu vidao
i lečio. Najveća čast nji, 41,32°/o bolovala
je od nastupne groznice sa raznim kom-
plikacijama. Kao rednja pojavljivala se u
manjem stepenu magareća kašljica, male
ospeMorbilli, srdobolja, vrućica, a meseca
avgusta vladala je epidemičeska nastupna
groznica, a ostale pak bolesti bile su do-
gađajne...
Kalemljenje kravljih boginja svršeno je
bilo blagovremeno i sa dobrim uspehom...
Velika je potreba da se okružne bolnice
podižu, osobito se ta potreba oseća sada
u Aleksincu gde mnogo siromašnih stra-
naca prolaze i razboljevaju se...”
Dana 16. februara 1865, u periodu kada
je okružni lekar bio dr Đorđe Klinkovski,
okružni načelnikMilan Piroćanac podneo
je izveštaj načelstva okruga aleksinačkog
za 1864. godinu. U izveštaju, pored ostalog,
govori i o stanju zdravlja u okrugu: ,,Stanje
je zdravlja ljudskog uopšte uzevši u
okružju ovome, u prošloj 1864. dobro i
poželateljno bilo. Opasni i zaraziteljni
bolesti nije bilo... Stanje zdravlja na stoci
takođe je bilo dobro, osim što se je u srezu
bugar-moravskom u mesecu maju bolest
prostreo pokazala, ali je zatim naskoro
prestala i nije mnogo žertvi bilo.”
Dr Đorđe Klinkovski je službovao u
Aleksincu zaključno sa 1865.
godinom. Iz Aleksinca je
prešao za gradskog fizikusa u
Beograd. Godine 1881. bio je
postavljen za upravnika Beo-
gradske duševne bolnice, a
1885. izabran za načelnika
saniteta u Ministarstvu unu-
trašnjih dela. Penzionisan je
po sopstvenoj molbi i nadalje
je radio u svojoj privatnoj
ordinaci j i u Beogradu.
Posebno se bavio lekarskom praksom
dečjeg uzrasta, što je u to vreme bila
retkost. Jedan je od osnivača, 10 godina
potpredsednik i četiri godine predsednik
Srpskog lekarskog društva. Umro je u
Beogradu.
Posle odlaska Đorđa Klinkovskog iz
Aleksinca, mesto okružnog lekara u 1866.
godini bilo je upražnjeno.
Za okružnog lekara u Aleksincu postav-
ljen je 1867. Ignjat Paržinski. On je bio
okružni lekar u Aleksincu od 1867. do
1869. godine.
Od 1869. do 1874. okružni lekar bio je
dr Lazar Stevanović. Dr Lazar Stevanović
rođen je u Zaječaru i posle završetka gi-
mnazije i liceja, kao državni pitomac,
studirao je medicinu u Beču. Imao je dve
diplome: doktora hirurgije i doktora me-
dicine.
U periodu u kome je dr Lazar Stevano-
vić bio okružni lekar u Aleksincu imamo
izveštaj koji se odnosi na celu 1870. godinu,
a poslat je januara 1871. godine. Potpisa-
li su ga okružni lekar dr Lazar Stevanović
i načelnik Okruga aleksinačkog Đorđe
Stević. Evo dela tog izveštaja:
,,Stanje zdravlja u narodu može se u
prošloj godini uzeti za povoljno, jer ne
beše nikakve zaraze, ni srdobolje, kao što
se to obično s jeseni pojavljuje u nas zbog
prekomernog uživanja voća.
Bolesnika što je ove okružni fizikus sam
vidao i lečio bilo je u prošloj godini na 622,
a bolesti od kojih ležahu na 82.”
U izveštaju se dalje navodi da je dr Lazar
Stevanović u prošloj godini izvršio šest
operacija, od kojih se jedna, posle ampu-
tacije noge ispod kolena završila smrću
bolesnika zbog gangrene koja je posle
operacije nastupila.
U vreme dok je okružni lekar bio dr
Lazar Stevanović u Aleksincu je otvorena
apoteka.
Pre otvaranja apoteke u Aleksincu u
Srbiji je bilo 12 apoteka, i to četiri u Beo-
gradu i po jedna u Jagodini, Kragujevcu,
Šapcu, Požarevcu, Smederevu, Kruševcu,
Negotinu i Valjevu. Apoteka u Aleksincu
otvorena je kao trinaesta apoteka u Srbiji,
a Aleksinac je bio deseta varoš u kojoj je
otvorena apoteka.
Apoteku je otvorio je mr Aurel Kalmar.
On je do otvaranja svoje apoteke u Alek-
sincu bio apotekarski pomoćnik u držav-
noj apoteci u Kragujevcu. Kalmarova
apoteka počela je sa radom 18. januara
1871. godine u novosagrađenoj kući sa
dućanomKoste Jankovića, tasta potonjeg
okružnog lekara u Aleksincu, Đorđa Di-
mitrijevića. Kuća se nalazila u glavnoj ulici
i uzeta je u zakup na pet godina.
Kalmarova apoteka imala je da opslužu-
je lekovima lekare u karantinu aleksinač-
kom, stanovnike Aleksinca, stanovništvo
srezova aleksinačko-ražanjskog i morav-
skog i putnike koji su putovali Carigradskim
drumom i imali potrebe za istim.
Mr Aurel Kalmar je apoteku držao u
Aleksincu do 1880. godine.
Od 12. aprila 1874. okružni lekar u Alek-
sincu bio je dr Đorđe Dimitrijević.
Bio je doktor medicine i doktor hirur-
gije i magistar farmacije. Rođen je 1847.
godine u Beogradu od oca Krste (Stavre)
i majke Poleksije. Službovao je 21/2 godine
u Kruševcu, a onda je aprila 1874. preme-
šten u Aleksinac. U Kruševcu je upoznao
Persidu, ćerku Kostadina Jankovića,
trgovca iz Aleksinca, sa kojom se i oženio.
Đorđe i Persida izrodili su šestoro dece, tri
kćeri i tri sina. Sinovi su bili: sanitetski
general doktor Milan Dimitrijević, divizij-
ski general Miroslav Dimitrijević, koman-
dant Potiske divizije, i Velimir Dimitrijević,
konjički pukovnik. Sva trojica bili su
nosioci Karađorđeve zvezde.
Dr Đorđe Dimitrijević bio je vrlo aktivan
kao lekar za vreme srpsko-turskih ratova.
Službovao je kao okružni lekar u Aleksin-
cu do 1884. godine, kada je premešten u
Beograd.
Od dr Đorđa Dimitrijevića imamo više
sanitetskih izveštaja poslatih iz Aleksinca
Sanitetskom odeljenju ministarstva unu-
trašnjih poslova. Veoma su opširni, imaju
po desetak stranica i, pored izveštaja o
zdravlju, sadrže i mnogo detalja o Alek-
sincu i prilikama u njemu.
Navešćemo delove iz izveštaja za 1874.
godinu.
,, ...Stanje zdravlja, uopšte uzevši, nije
bilo u prošloj godini povoljno, jer pored
drugih bolesti, koje su kao obično vladale,
pojavila se bila i epidemija boginja, koja
je još u zimu počela, a s početka proleća
i u proleće jako maha uzela i počela da se
po celom okrugu širi. Boginje od kojih je
narod ležao bilo je sve tri vrste: velikih -
variola vera, srednjih - veriolis i malih ili
sitnih - varičela i od te je rednje bilo bo-
lovalih, od kako su iste u ovom okrugu
počele pojavljivati, po ne sasvim tačnim
izvešćima sreskih, odnosno opštinskih
vlasti na 2.737 lica.
Od ukupnog broja bolovavših od
boginja 2.737, bilo je pelcovanih 2.315 lica,
a nepelcovanih 422. Od tih pak ležalo je
1.312 srednje, 925 velike i na 500 male. Od
ovih umrlo je i to mahom od velikih
boginja 202, između kojih je bilo 130 ne-
pelcovanih i 72 pelcovanih.
Što se tiče sredstva za ranu i piće, bilo
je u prošloj godini svuda dovoljno i dobre
kakvoće... Rana kojom se većina naroda
po selima rani sastoji se u projinom i pše-
ničnom brašnu. Od variva upotrebljavaju
se pasulj, bob i sočivo, osobito za vreme
posta, a o prazničnim danima i domaćim
svečanostima za vreme posta jedu i slanu
ribu koju u varoši kupuju. Meso se najviše
upotrebljava leti ovče i jagnjeće, zimi
svinjsko i suvo meso, koje zgotovljeno sa
kiselim kupusom gotovo je isključiva rana
seljaka u zimu. Goveđina se samo u varoši
nalazi. Radnim pak danima leti seljaci se
ograniče na hleb ili proju sa sirćetom i
belim lukom. Kao piće upotrebljava se
vino i rakija, a u varoši pije se i pivo koje
se ovde produkuje (radi se o proizvodnji
piva u pivari koju je 1865. godine u Alek-
sincu otvorio Jovan Apel – ZS).
Bolnicu ovaj okrug još nema, gde bi
siroti nevoljnici skloništa i pomoć naći
mogli. Pa kako je to jedno od najvećih
potreba, koja se prilikom vladajuće epi-
demije boginja primetila kada su mnogi
od bolujućih sirotana pod vedrimnebom
umirali, to je i načelstvo odmah preduze-
lo korak da se bolnica što pre ustanovi, a
nada je da će se kroz kratko vreme i usta-
noviti.”
Aleksinac, po skici Vladislava Titelbaha iz 1887. godine
Okružni lekari u Aleksincu
od 1839. do otvaranja Okružne bolnice 1876. godine
(nastavak)
Piše: Zoran
Stevanović,
profesor istorije,
Aleksinac