Page 8-9 - Eko Med Plus 34

Basic HTML Version

®
8
®
9
-Kao što već dobro
znamo, Konferencija
srpske medicinske dijas-
pore održava se svake
godine, već više godina.
Na ovaj skup dolaze naši
lekari iz dijaspore, a i naše
kolege drugih nacija sa
kojima tokom svog rada
sarađujemo i družimo
se.To je, svakako, prilika
da se kolege povežu i uče
jedni od drugih, da se
naprave kontakti zahva-
ljujući kojima bi naši
mladi medicinari išli na
edukaciju i uspostavili
stručne kontakte za reša-
vanje teže rešivih slučaje-
va njihovih pacijenata.
Moja lična motivacija
privrženosti ovom skupu
jeste da ostanem u kon-
taktu sa našim kolegama
sa ovih prostora. Volim
da dođem ovde, uvek se dobro osećam
među prijateljima u Beogradu. Svakako
da kroz ovakve kontakte i ja mogu nešto
naučiti.
Zadovoljstvo mi je da kažem da se još
jedan naš mladi lekar sprema na dolazak
na edukaciju na Mayo kliniku.
U svakom slučaju, najvažnije je uspo-
stavljanje kontakata između naših lekara
odavde i lekara koji rade u inostranstvu
kako bi se znalo šta je našim lekarima ovde
najpotrebnije, koji mladi stručnjaci da se
šalju na edukaciju,...
-Dobro sarađujem sa našim genetičari-
ma, pri čemu bih posebno istakla saradnju
sa dr Goranom Čuturilom iz Klinike u
Tiršovoj. On je izvanredan lekar, a bio je i
na specijalizaciji u SAD.
Što se tiče zdravstva u
Srbiji – imam utisak da
je ono u usponu, bez
obzira na prilike koje
nisu lake. Svejedno je
lekarska profesija takva
da ljudi koji se njome
bave, i pored svih pro-
blema, imaju visok nivo
etike u odnosu prema
pacijentima.
-Ja sam u Sarajevu zavr-
šila medicinu i specijali-
zaciju iz pedijatreije. Sti-
cajem okolnosti smo se
suprug i ja našli u Americi
kad je počeo rat, pa smo
tamo i ostali. Ponovila
sam specijalizaciju i upo-
znala oblast genetike, koja
je bila na samom začetku
u ono vreme.
Ta se oblast neverovat-
nom brzinom razvijala,
od nekadašnje samo hromozomske
analize do sadašnjeg trenutka kada imamo
sekventiranje celog genoma. Ja sam kli-
nički genetičar. Takođe, imam sertifikat i
za molekularnu genetiku. Poslednjih 12
godina sam šef Departmana kliničke ge-
netike. Moja Klinika se nalazi na tri loka-
cije u Americi. Ja sam u Ročesteru, imamo
ogranak na Floridi i u Feniksu, u Arizoni.
Radeći ovaj posao rotiram po nekoliko
dana svaka tri meseca.
-Što se tiče genetskog servisa u Srbiji,
naši stručnjaci apsolutno ne zaostaju u
tehnologiji i znanju za nama. Jedini je
problem što u Srbiji ima jako malo kadra
iz oblasti genetike, nema ih dovoljno da
pokriju ovoliku populaciju.
Trebalo bi i ovde razmatrati potrebu
školovanog kadra za genetska savetova-
lišta. To je specijalna kategorija u zdrav-
stvu kojom se ne moraju baviti lekari. U
Americi postoji profesija takozvanih ge-
netskih savetnika, koji rade sve što je
bitno u prenatalnom periodu, u vezi
procene rizika oboljevanja. To su ljudi
koji znaju da obrade porodično stablo
neke osobe i da na osnovu toga proce-
njuju rizik od oboljevanja. Oni mogu u
svom radu da koriste odgovarajuće, na-
menske testove i da ih interpretiraju.
Stepen njihovog obrazovanja je visoki,
imaju master iz oblasti genetskog save-
tovanja.
-Svakodnevno radim sa pacijentima, a
delom se bavim i istraživamjem. Moje
istraživačko polje je neurofibromatoza,
oboljenje koje je nasledno i izaziva rast
tumora koji su uglavnom benigni. Neki
od ovih pacijenata imaju problem sa
skoliozom, probleme na očima, kao i
neke druge komplikacije. Moj posao se
ne odnosi samo na negu i praćenje tih
pacijenata nego i na istraživanje mogućih
novih terapija.
-Trenutno radimo na jednom interesan-
tnom novom projektu, gde pokušavamo
da nađemo lek za tumore koji se javljaju
kod tih pacijenata. To lečenje se zasniva
na onkolitičkoj terapiji, pri čemu se virusi
ubrizgavaju direktno u tumore. Istražianja
su na samompočetku, a do sada traju oko
dve godine. Za sada ne bih ništa više mogla
da kažem o konačnim rezultatima tih
istraživanja.
Osim ovog, radim već više od deset
godina i na drugim istraživačkim projek-
tima u vezi oralnom terapijom ove pato-
logije.
-Veoma sam zadovolj-
na kompletnim razvo-
jem projekta saradnje
naših doktora u matici
i u dijaspori. Iz godine u
godinu je sve veći broj
učesnika, predavača i
slušalaca. Očigledna je
promena na bolje od
prvog do današnjeg
sastanka.
Dopada mi se sam
koncept Konferencije
srpske medicinske dijas-
pore jer je sve više te-
matski. Odabrane su
sesije koje su fokusirane
na odrerđene probleme,
pa naši lekari mogu da
saznaju ono što ima
veze sa njihovom speci-
jalnošču. Ta tematska
fokusiranost reprezen-
tuje ono što se događa
u savremenoj medicini. U tercijarnim
centrima, mi više nismo samo specijalisti
i subspecijalisti – već smo sub sub speci-
jalisti. Ovakva vrsta fokusiranih simpozi-
juma je naročito potebna lekarima koji
se bave celom problematikom određene
patologije i koji na ovaj način dobijaju
sažeto i koncentrisano znanje iz jedne
specijalizovane oblasti.
Ovde naši lekari imaju mogućnost da
dobiju vrhunska znanja, ali i pronalaze za
sebe šansu da odu u „beli svet“ po vrhun-
ska znanja.
Vrlo sam zahvalna princezi Katarini
zbog svega što je započela i u tome istra-
java. Posle ove Konferencije svi učesnici
se vrate sa puno komplimenata u vezi sa
organizacijom, divnim duhom gostolju-
bivosti koji je stalno prisu-
tan, a sve je organizovano
na vrlo visoko profesional-
nom, svetskom, nivou i
zadovoljava sve standarde.
-Moja tema prikazuje
uticaj pola na razvoj dijabet-
ske nefropatije. Ceo simpo-
zijum, održan u okviru ove
Konferencije na Medicin-
skom fakultetu u Berogradu,
uradila sam u saradnji sa
dekanom Medicinskog fa-
kulteta u Beogradu, akade-
mikom prof. Nebojšom
Lalićem, koji je dijabetolog,
endokrinolog, uz nesebičnu
pomoć vrhunskih eksperata
sa Mayo klinike.
Taj simpozijum je pokrio
ceo spektar oboljenja paci-
jenata sa dijabetesom, od
momenta oboljevanja, do
kojeg nisu imnali problema
sa bubrezima, do momenta kada im je
potrebna dijaliza ili transplantacija
bubrega.
-Polje mog interesovanja jeste uticaj
ženskih hormona koji, kako se čini, spre-
čavaju pojavu bolesti, pa čak izgleda da
mogu delovati protektivno kod pacijena-
ta sa dijabetesomna oboljevanje bubrega.
Ja se i inače bavim dijabetskom nefro-
patijom u svakodnevnoj kliničkoj praksi.
Ovaj ugao istraživanja me posebno inte-
rersuje. Kako se pokazuje- žene su makar
domenopauze- više zaštićene, nakon čega
se gubi protektivni efekat estrogena.
-Zanimljivo je reći da preparat koji se
koristi u terapiji osteoporoze, kako štiti
kosti zahvaljujući proestrogenom efektu,
na sličan način može da zaštiti i bubrege.
Prof. dr Dušica Babović Vuksanović, M. D.
Prof. dr sci. med. Vesna Garović
Consultant and Chair
Departmentof Clinical Genomics Mayo Clinic
Mayo Klinika, SAD
tološkog odeljenja Dečje klinike održava
hematološke sesije, uključuje u naučne
projekte naše lekare, pomaže oko gene-
tičke dijagnostike kompleksnih malignih
bolesti kod dece.
Ne smemo zaboraviti na
dr Jasnu Mi-
lovanović
, dečjeg psihijatra, koji radi u
Dalasu, Teksas u SAD i Jelisavetu Sanju
Rolović, psihologa koje svesrdno pomažu
nove programe za zaštitu zdravlja dece,
posebno ugrožene u teškim životnim
okolnostima.
Posebnu pažnju zaslužuje
prof. dr Ingo
Denart
, šef kardiološke službe Herz Zen-
trum-a u Lajpcigu, proslavljeni interventni
kardiolog, koji nije lekar naše dijaspore, a
zato je još dragoceniji kao primer iskrenog
prijateljstva. Poslednjih 15 godina, prof.
Denart dolazi u Beograd dva puta godiš-
nje, i tom prilikom radi zajedno sa celim
timom interventnih kardiologa na čelu sa
prof. dr Milanom Đukićem. Prof. Denart
ne samo što je obučio ceo naš tim za naj-
modernije interventne procedure, već je
i pomogao mnogobrojnoj deci koja pate
od kompleksnih bolesti srca.
Ove godine, Konferencija Srpske Medi-
cinske Dijaspore je u programu imala sesije
iz endokrinologije, hematologije, kardio-
logije, genetike, ginekologije, hirurgije i
psihijatrije.
Posebne zasluge u organizaciji Kongre-
sa ima
akademik prof. dr Nebojša Lalić
,
dekan Medicinskog fakulteta Univerzi-
teta u Beogradu, koji je sa prof. dr Vesnom
Garović aktivno predsedavao na veoma
posećenoj sesiji Dijabetologije. Prof.
Garović je i ove godine dovela tim endo-
krinologa iz Mayo klinike, formiravši tako
dijabetološku sesiju koja se bavila multi-
disciplinarnim pristupom kod komplek-
snih bolesnika sa dijabetesom melitus-
om.
Hematološka sesija je u fokusu imala
predstavljanje najmodernijih terapijskih
modaliteta i ciljane terapije pedijatrijskih
limfoma, kao i poslednja saznanja o pa-
tofiziologiji, genetičkoj i molekularnoj
osnovi malignih bolesti kod dece.
Ove godine, sesija Kardiologije je bila
usmerena na problematiku novih tretma-
na matičnim ćelijama kod osoba sa hro-
ničnom srčanom slabošću, kao i rezultate
ovog tretmana kroz prizmu kardiovasku-
larne rehabilitacije, sa čim nas je upozna-
la
prof. Carmen Terzić
. Posebna pažnja
je poklonjena i oblasti genetičkih aorto-
patija.
Prof. Beleslin
i prof. Jovanović su
kao predsedavajući imali zadovoljstvo da
učestvuju u sesiji i sa našim mladim leka-
rima iz Karolinska instituta u Švedskoj,
dr
Bulatović i dr Drčom
, koji su nas upo-
znali sa primenom matičnih ćelija u
lečenju aritmija, kao i prednostima i
manama krioablacije u njihovom centru.
Narednog dana su kardilozi imali prilike
da učestvuju u kariološkoj radionici i pri-
kazivanju interesantnih i retkih bolesnika.
Toga dana je održana i radionica iz klinič-
ke informatike sa
dr Vitalijem Heraševi-
čem
i inženjerima Računarskog centra
Uniiverziteta u Beogradu.
Takođe, posebnu pažnju je izazvala
sesija Ginekologije, kojom je predsedavao
prof. Ljubić. Predavanja su bila posvećena
izazovima i trendovima u sve aktuelnijoj
temi – in vitro fertilizaciji. Našim lekarima
su predstavljena iskustva u ovoj oblasti,
njihovih kolega iz Njujorka, SAD.
U sesiji Hirurgije kojom je predsedavao
prof. dr Zoran Baščarevič
, direktor Or-
topedske klinike na Banjici, se posebno
izdvaja predavanje
prof. dr Uldis-a Bite-
a
o kompleksnoj intervenciji razdvajanja
omfalopagusom spojenih blizanaca.
Sesija iz genetike, koju su vodili prof.
Dušica Babović i doc. Čuturilo je ove
godine bila posvećena urođenim greška-
ma metabolizma i genetičkim sindromo-
ma. Sutradan je na Univerzitetskoj dečjoj
klinici organozovana Gentska radionica
posvećena novim tenikama genetskog
ispitivanja (sekvenciranje naredne gene-
racije) i prikazima i diskusiji interesantnih
bolesnika.
Sesiju iz pihijatrije su vodli
prof. dr
Aneta Lakić
, dečji neuropsihijatar Klinike
za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i prof.
Jasna Milovanović, neuropsihijatar iz
Dalasa. Sesija je bila posvećena poemeća-
jima pažnje kod dece, kao i obuci pedija-
tara u prepoznavanju seksualnog zlostav-
ljanja dece.
Posebno važna je bila uloga Lekarske
komore Srbije na čelu sa direktorom
dr
Milanom Dinićem.
Lekarska komora je
omogućila besplatan prevoz našim leka-
rima iz unutrašnjosti, kao i potpuno be-
splatnu kotizaciju za sve slušaoce skupa.
Konferencija je akreditovana na 10 bodova
KME za slušaoce, što zaista pokazuje da
se radi o velikom stručnom skupu, koji će
narednih godina još više rasti.
Na kraju, ovo nije spisak svih učesnika
i zaslužnih za uspeh ove Konferencije.
Ubeđeni smo, da će ovaj skup, svake
godine rasti, nastaviti da živi i da će posti-
zati sve više zadatih ciljeva koji su postav-
ljeni na samom početku, jer se samo
znanjem i saradnjom među lekarima
bolest može pobediti. Sledeći skup će se
održati od 13-15. juna 2018. godine u
Beogradu.
Dr Sofija Pustaji,
direktorka SZO u Srbiji